Kada je pravo vreme za brak i za potomstvo, kako znati da je osoba pored nas ona prava, kako oprostiti neverstvo i kada je opravdano pomiriti se sa bivšim, samo su neka od čestih pitanja na koja odgovara psihoterapeut.
Razvodi, nesporazumi sa suprugom ili dečkom, sve veći broj muškaraca koji misli da je u redu imati i brak i "devojku", veze pune turbulencija – samo su neke od tema o kojima pričamo sa prijateljima i kolegama.
Koliko god i mi i oni bili dobronamerni, pa čak i umeli da damo pravi savet, nekad bi nam stručno mišljenje dobro došlo. Zbog toga nam ove nedoumice rešava psihoterapeut, andragog i pisac Marko Braković.
Svedoci smo sve većeg broja razvoda, a najčešći razlozi su neverstvo, finansijska neslaganja, problemi u vezi sa odgajanjem dece, spoznaja supružnika da su nekompatibilni u partnerskom odnosu. Kad pominjem decu, mislim na različite načine vaspitanja i vaspitni stil, kao i iskušenja s kojima se roditelji suočavaju u periodu njihove adolescencije.
Nažalost, ljubav jeste neophodan, ali nije i jedini sastojak uspešne veze. Pored nje, veoma je važan zajednički sistem vrednosti, planovi za budućnost, razumevanje, briga, kao i seksualno poklapanje. Jako je važno praviti eksplicitne, a ne implicitne (podrazumevajuće) dogovore oko svih stvari, koje su suštinski važne za vezu i brak.
Kriterijum za ulazak u brak je kompatibilnost partnera dok svedočimo da ljudi ulaze u zajednicu zato što smatraju da je njihov partner lep, zbog toga što žele dete, a ima čak i homoseksualaca koji se odlučuju za takav korak da bi prekrili svoje seksualno opredeljenje.
Umesto toga, trebalo bi voditi računa da li vam odgovara neka osoba – njen način života i razmišljanja… Lako ćete s nekim stvoriti dete ako ste kompatibilni. U suprotnom, eto motiva za razvod, depresiju, alkoholizam…
Da ne bi upali u te zamke partneri bi trebalo da jedno drugo pitaju sve što ih zanima. Drugačije ne ide, a vrlo je bitno da znaju koji "paket očekivanja" unose u brak, dakle – zašto se venčavaju. Ako je za nju brak način da zaboravi bivšeg partnera, a on želi da s njom provede život – neće biti sreće.
U nekim slučajevima ima smisla ući u vezu sa nekim s kime smo već bili, nekada nema, a sve zavisi od razloga prethodnog raskida. Nekada se ispostavi da nije bilo pravo vreme za to dvoje ljudi, jer neko sazri pre, neko kasnije, a nekada je problem fizička udaljensot.
Dešava se da su ljudi bili u braku, a imali paralelnu vezu, pa je bilo potrebno vreme da se ta situacija "rasplete". Nekada se, jednostavno, predomisle ili shvate da im je neko bio jako važan, tek kada ga izgube.
Zabluda je da se naš razvoj završava sa mladošću. Menjamo se celog života, a razvoj je završen jedino kada je zdravlje ozbiljno narušeno, pa čak ni tada ne mora da bude tako.
Postoje primeri koji potvrđuju da partneri posle prevare imaju zajedničku perspektivu, ali i dijametralno različiti. Sve zavisi od već pomenutog sistema vrednosti i prioriteta osobe koja je prevarena, ali i od onoga ko je varao. Ipak, mora se naglasiti da je ponovno građenje poverenja posle prevare mukotrpan posao.
Sada ću reći nešto što ne zvuči vaspitno, ali je vrlo praktično – ako već varate radite to tajno, bez hvalisanja, rizikovanja i samosabotiranja. Nekada je bolje takve stvari dobro sakriti, naročito ako za vas nemaju dublje značenje.
Bezbroj puta smo čuli tvrdnju da žene varaju srcem, a muškarci "tek onako". Mada danas i žene varaju iz dosade ili zabave, stara "pravila" muške i ženske prevare su i dalje dominantna. Iako deluje da su se muško-ženski odnosi promenili, instinkti su i dalje dominantni kada je seksualnost u pitanju. Takoreći, i dalje smo u pećini, iako vozimo automobile, imamo pametne telefone i idemo u velike kupovine.
Mnogi, kad pričaju o svom neuspelom braku, pomenu kako su se njihovi roditelji venčali još sedamdesetih, pa su još uvek zajedno, a da su baka i deka živeli u ljubavi do poslednjeg dana jednog od njih dvoje. Verovanje da se njihovi "recepti" lako mogu primeniti i danas, veoma je naivno i potencijalno razočaravajuće.
Bake i deke su živeli u dramatično drugačijem ekonomskom, socijalnom, kulturnom i političkom modelu. Da ne govorimo o tome da živimo u izobilju digitalne ere i ogromnog izbora, pa samim tim znamo i za drugačije i bolje.
Jedno od vrlo osetljivih pitanja je i da li deca mogu da učvrste vezu koja je ušla u krizu. Mnoge parove roditeljstvo smiruje i kanališe u novu, uspešniju fazu. Međutim, na psihoterapiji vrlo oprezno analiziram to pitanje sa klijentima, jer nekada pojava deteta može i da pogorša postojeći problem.