Kada je u pitanju ljubav, postoji, kažu, pet jezika kojima ona govori ali i pet načina na koje možemo da je razumemo.
Foto: Shutterstock
Da bismo iskazali ljubav, možemo koristiti reči koje “podižu”. Još je Solomon napisao da je u jeziku “moć života i smrti”. Naime, mnogi parovi ne znaju koliku moć ima međusobno afirmisanje, odnosno potvrđivanje.
Komplimenti i reči kojima se iskazuje uvažavanje moćan su alat u ljubavnoj komunikaciji. To je najbolje izraženo jednostavnim, jasnim afirmativnim izjavama.
Foto: Shutterstock
Afirmativne reči jedan su od osnovnih jezika ljubavi. Međutim, možemo reći da i taj jezik ima mnogo dijalekata, ali i da svi ti dijalekti imaju nešto zajedničko: reči kojima se partner potvrđuje. Psiholog Vilijam Džejms (William James) kaže da je najdublja ljudska potreba – potreba pojedinca da bude uvažen. Afirmativne reči kod većine tu potrebu mogu i zadovoljiti.
Pod “kvalitetnim vremenom”, podrazumeva se davanje nepodeljene pažnje. To znači da je, kada sedimo na kauču s partnerom, TV isključen, znači da su svi ostali uređaji van dometa i da jedno drugom ukazujemo punu pažnju tako što razgovaramo i gledamo jedno u drugo. Tu spadaju i zajednička šetnja ili zajedničko obedovanje.
Sve što je ikada napisano na temu ljubavi, ukazuje da je u samom srcu ljubavi zapravo duh davanja. Svaki jezik ljubavi zagovara nas da svom partneru dajemo poklone, ali za neke je primanje poklona – vidljivih simbola ljubavi, ipak najglasniji od svih jezika.
Poklon je nešto što možemo uzeti u ruke i reći: “Vidi, pa on/ona je mislio/la na mene!” ili “Setio/la me se.” Jer svakako moramo misliti na onoga kome nešto poklanjamo, pa je upravo poklon simbol tih misli. Pritom, uopšte nije važno koliko taj poklon košta…važno je da smo mislili na svog partnera i da pružajući ga, mi zapravo iskazujemo ljubav.
Foto: Shutterstock
Međutim, ima i onih koji kažu da oni ne daju poklone jer ih, tokom odrastanja, nisu mnogo ni dobili. U skladu s tim, poklanjanje im prosto nije prirodno. To, pak, može da bude i dobro jer partnerima omogućava da nauče jezik ljubavi koji do tada nisu razumeli. Ako je osnovni jezik ljubavi jednog partnera primanje poklona, ovaj drugi može da se izvešti u davanju tih poklona. Sve u svemu, ovo je jezik ljubavi koji je najlakše naučiti!
Ovde se misli na činjenje svih onih stvari za koje znamo da ih naš partner voli. Drugim rečima, težimo da partneru ugodimo, da umesto nje/ga radimo neke stvari kako bismo mu na taj način iskazali svoju ljubav.
Kako bi, na primer, bilo da, umesto našeg partnera, skuvamo nešto i/ili postavimo sto, da ispraznimo mašinu za sudove, usisamo, promenimo bebi pelenu ili održavamo kola u dobrom stanju. Sve to zahteva volju, određeni plan, vreme, trud i energiju, ali ukoliko tome pristupimo pozitivno, onda je to svakako izraz ljubavi!
Volja da izađemo iz okvira stereotipa je neophodna kako bismo ljubav iskazali najbolje što možemo. Ako naš partner govori jezikom ljubavi koji podrazumeva činjenje, onda sasvim sigurno “dela govore više od reči!”
Svi znamo da je fizički dodir jedan od načina na koji komuniciramo kada se radi o ljubavi. Mnoge studije u okviru istraživanja razvoja deteta, dokazale su sledeće: bebe koje su grljene, mažene i ljubljene, razvile su kasnije zdraviji emotivni život od onih kojima je u dužem periodu tokom razvoja fizički kontakt bio uskraćen.
Foto: Shutterstock
Fizički dodir moćan je alat i za komunikaciju u braku. Držanje za ruke, ljubljenje, grljenje i seksualni odnos, sve su to načini za komunikaciju sa partnerom. Za neke je upravo ovo primarni jezik ljubavi, pa ako kojim slučajem izostane – osećaju se nevoljeno. S druge strane, ako fizički dodir postoji, osećaju se sigurno.
Ovaj jezik možemo iskazati tako što ćemo sedeti blizu našeg partnera dok gledamo omiljeni TV program, na primer. Možemo ga iskazati i usputnim dodirima, kao i kratkim poljupcem i/ili zagrljajem kada izlazimo iz kuće ili kada se kući vratimo. Za to nam ne treba mnogo vremena, ali su benefiti ogromni.