Šta se sve promenilo – Zašto ljudi ne mogu da pronađu pravu ljubav?

Generalno, ljudi su danas znatno promiskuitetniji i skloniji kratkoročnim avanturama nego ikad pre. I žene i muškarci danas imaju veći broj partnera, dok istovremeno tvrde da nikad nisu imali manje ljubavi.

Foto: Shutterstock

Nekad su ljudi bili u braku ceo život, zajedno podizali decu i živeli mirnim životom. Danas je puno teže naći partnera za zajednički život. Koji su razlozi za to objasnio je filozof i pisac Pol Hadson. Kao glavne krivce za manjak ljubavi u današnje doba vidi sledećih sedam problema:

1. Teži se za instant zadovoljstvima

Današnje generacije mladih u 20-ima i 30-ima nazivaju još i Y generacijom, a jedna od njihovih posebnosti je težnja za trenutnim zadovoljstvom.

Odrasli smo u kulturi koja podstiče želju za materijalnim, ali i duhovnim stvarima koje se mogu dobiti sad i odmah - statusni simbol u obliku mobilnog, dokaz inteligencije u obliku diplome, psihičku stabilnost preko "self-help" literature na 100 stranica...

Ako želimo hranu, ona je tu nakon telefonskog poziva, ako nam je dosadno samo upalimo internet, ako tražimo adresu samo je ukucamo u navigaciju, poželimo li seksualni nadražaj tu su pornografske stranice. Takve stvari imaju svoju praktičnu stranu, ali dugoročno nas čine robovima zadovoljstva koje se ne ceni - zato jer je lako dostupno.

Zadovoljstvo tako postaje navika, a navike štete romantičnoj strani čoveka jer ljubav nije osmišljena kao trenutno zadovoljstvo, već dugotrajno osećanje i trud.

2. Kultura izgrađena na porocima

Poroci idu ruku pod ruku sa trenutnim zadovoljstvima, a moderna kultura kao da uzdiže poroke - od prekomernog korišćenja alkohola, cigareta pa do lekova i raznih opojnih sredstava.

Upravo te supstance stvaraju iluziju dobrog osećaja i zabave, stanja u kojem nam ne treba drugi čovek da bi se osećali ispunjeno ili srećno. Čemu se truditi i tražiti sreću u ljubavi, ako sreću donosi tek nekoliko čašica omiljenog pića?

3. Sve se vrti oko seksa

Generalno, ljudi su danas znatno promiskuitetniji i skloniji kratkoročnim avanturama nego ikad pre. I žene i muškarci nisu nikad imali veći broj partnera, dok istovremeno tvrde da nikad nisu imali manje ljubavi.

Sve se češće odvaja seks kao posebno zadovoljstvo od ljubavi i propagiraju odnosi koji donose zadovoljstvo bez problema ili obaveza - poput prijateljstva s povlasticama, otvorenih veza...

Samim time se manje ceni i seksualni partner koji se doživljava isključivo kao sredstvo postizanja užitka.

4. Nedostatak kompromisa

U skladu s teorijom egoizma, javlja se i potpuni izostanak kompromisa. Stav u kojem je već jedna mana dovoljna da presudimo kako nam neko neće odgovarati ili nas odbija tako da mu nećemo dati niti priliku je vrlo površan.

Potpuno različite vrednosti svakako su prepreka za vezu, no ideja da postoji odnos u kojem se ljudi slažu bez potrebe za kompromisom je potpuna iluzija, ističe Hadson.

5. Ljude vodi egoizam

Svaki je pojedinac na svetu egoista jer je ispunjavanje i održavanje vlastitih ciljeva u skladu sa teorijom evolucije u kojoj preživljavaju najjači, odnosno oni koji brinu za sebe.

Tako se kao normalna vrednost propagira fokus isključivo na vlastite potrebe i želje, bez razmišljanja o drugim ljudima. Dva egoista nikako ne mogu zajedno funkcionisati - a to je sve češći uzrok raspada ljubavnih odnosa.

6. Veze su postale sport

Cilj svake romantične veze po samoj svojoj ideji je pronalazak partnera za dugoročni odnos te zasnivanje porodice. Iako se to nužno ne događa uvek, takav pokretač donosi aspekt romantičnosti u odnos.

S druge strane, danas ljudi ulaze u odnos zbog seksa, privremene zabave ili sa već prethodno postavljenim ograničenjima - neću se venčati, ne želim imati decu, brzo ćemo prekinuti... Sve to rezultira smanjenjem romantičnih očekivanja, sanjarenja i kao takvo ubija ideju ljubavi.

7. Uvek ima neko bolji...

Mediji, reklamne kampanje, slavne zvezde na društvenim mrežama, fotošopom sređeni lepi ljudi koji nam se smeše s naslovnih strana - sve to nas uverava da postoje savršeni ljudi. Isto tako, svatko želi da napravi što savršeniju verziju sebe, a za to je potreban i savršen partner.

Osuđivanje na temelju fizičkog izgleda ili drugih predrasuda (on ne radi dovoljno dobar posao, ona nije dovoljno atraktivna...) unosi u ljubavna pitanja proračunatost, što je prvi neprijatelj ostvarenja romantične sreće. Veliča se "'rešavanje" starih partnera zbog boljih, mlađih ili "poželjnijih" modela i tako unedogled.