Tajna duge veze – Psiholozi otvorili ljubavnu laboratoriju i došli do odgovora

Brak kao zajednica muškarca i žene mnogim psiholozima služi kao inspiracija za istraživanje, potom i za pisanje.

Foto:Shutterstock

Potreba za analiziranjem partnerskih odnosa prvi put je upotrebljena u naučne svrhe 1970. godine kada su naučnici počeli da proučavaju bračne odnose, posebno razloge za razvod i šta je tajna duge veze.

Zabrinuti zbog uticaja koje razvod braka ima na decu, psiholozi su odlučili da svoju naučnu mrežu bace na parove, dovodeći ih u laboratoriju da ih posmatraju i utvrde koji su sastojci zdrave, trajne veze.

Da li je svaka nesrećna porodica nesrećna na svoj način ili svi bedni brakovi imaju nešto zajedničko?

Psiholog Džon Gotman bio je jedan od istraživača koji se bavio odnosima unutar porodice.

Tokom poslednje četiri decenije proučavao je hiljade parova u potrazi da utvrdi zbog čega veze funkcionišu ili ne, piše theatlantic.com.

Počeo je da prikuplja svoja najvažnija otkrića 1986. godine, kada je sa svojim kolegom Robertom Levenson-om na Univerzitetu u Vašingtonu otvorio „ljubavnu laboratoriju“.

Gotman i Levenson doveli su mladence u laboratoriju i gledali kako međusobno komuniciraju.

Sa timom istraživača povezali su parove elektrodama i tražili im da razgovaraju o njihovoj vezi, kako su se upoznali, sa kojim problemima su se zajedno suočavali, ali i da se prisećaju svih onih pozitivnih zajedničkih uspomena.

Dok su govorili, elektrode su merile protok krvi ispitanika, broj otkucaja srca i količinu znoja koji su proizveli.

Tada su istraživači poslali parove kući i pratili ih šest godina kasnije da vide da li su još uvek zajedno.

Foto:Shutterstock

Na osnovu podataka koje su prikupili, Gotman je razdvojio parove u dve velike grupe: majstori i katastrofe.

Majstori su i posle šest godina bili u srećnom braku. Katastrofe su ili raskinule ili su bile hronično nesrećne u svojim brakovima.

Kada su istraživači analizirali podatke koje su prikupili o parovima, videli su jasne razlike između majstora i katastrofa.

Tokom intervjua, katastrofe su izgledale mirno, ali njihova fiziologija, merena elektrodama, govorila je drugu priču.

Puls im je bio brz, znojne žlezde aktivne i protok krvi brz.

Prateći hiljade parova uzdužno, Gotman je otkrio da što su parovi bili fiziološki aktivniji u laboratoriji, njihovi odnosi su se brže pogoršavali tokom vremena.

Majstori su, nasuprot tome, pokazivali nisku fiziološku uzbuđenost.

Osećali su se smireno i povezano, što se pretvorilo u toplo i nežno ponašanje supružnika koji su stvorili klimu poverenja i intimnosti.

Posebno ga je interesovalo kako partneri stvaraju taj osećaj bliskosti i ljubavi.

Foto:Shutterstock

Tako se rodilo novo istraživanje. Sada je laboratoriju dizajnirao tako da supružnici u njoj provode noć.

Doveo je 130 novopečenih parova koje je posmatrao dok rade ono što inače rade na odmoru: odmaraju, slušaju muziku, jedu, ćaskaju i druže se.

I Gotman je u ovoj studiji otkrio presudno otkriće – ono koje ulazi u srž zašto neke veze napreduju, dok druge nestaju.

Posmatrajući ove vrste interakcija, Gotman je mogao sa sigurnošću do 94 posto da predvidi da li će parovi , bogati ili siromašni, bez dece ili sa njima – biti prekinuti, ostati nesrećno zajedno ili biti srećni zajedno.

Utvrdio je da je prezir faktor broj jedan koji razdvaja parove.

Ljudi koji su usredsređeni na kritiku svojih partnera propuštaju ogromnih 50 posto pozitivnih stvari koje njihovi partneri rade i negativnost vide i kada je nema.

Ljudi koji svog partnera namerno ignorišu ili reaguju minimalno – narušavaju vezu čineći da se njihov partner oseća bezvrednim i nevidljivim.

A ljudi koji se prema partnerima odnose s prezirom i kritikuju ga, ubijaju ne samo ljubav u vezi, već i sposobnost partnera da se bori protiv raznih bolesti.