Zašto se nikada ne treba vraćati onome ko vam je načinio bol

Vreme je da konačno zdrav razum proradi i da shvatite zašto se nikada ne treba vraćati onome ko vam je načinio bol... ​Postoje ljudi koji vam se sviđaju, ali koji su štetni za vas, bez obzira da li imate ozbiljan odnos sa njima ili je to samo još jedna avantura.

Foto: Shutterstock

U tim ljudima postoji neka nezasita neodoljivost, naime u tome, da su navodno pored vas, a istovremeno su nedovoljno blizu. ​A vi ste već uronili u ​​blato, i to ne po prvi put, a ni poslednji.

Obožavate trenutak kada se na vašem telefonu ukaže ime tog čoveka/žene. Spremni ste da pođete na sve samo da vidite njen ili njegov iskren osmeh. Kada niste zajedno, želite da vidite taj pogled kojim on ili ona gleda na vas.

Ali gledate u njene ili njegove oči i ne vidite uopšte taj izraz koji bi želeli da vidite. U tom izrazu vidite osećaj udaljenosti, koji govori o tome, da on ili ona nije sasvim s vama, i nikada neće ni biti, bez obzira koliko to da želite.

On ili ona mogu reći da ste vi prelepi i  vi ćete želeti da poverujete u to, jer reči proizvode utisak na nas, ili nam pričinjavaju bol ili daju sreću.

Deo vas traži taj bol koji vam daje taj čovek. To je zamršeni ciklus "napred-nazad", povezan sa tim čovekom, i nemate snage da prekinete vraćate se njemu ili njoj. Sve vreme čekate promene u tom čoveku.

Foto: Shutterstock

"Možda će ovaj put stvarno sve biti drugačije", govorite sebi sa tvrdoglavom naivnošću. Ponovo zatvatarate oči.

Prelepo shvatate šta se događa, koje su posledice toga što se događa i zašto je to loše za vas. Takođe prelepo znate razliku između onih za koje ste na prvom mestu i onih za koje ste samo neki dodatak.

Obično zdrav razum na kraju pobedi, ali često je za to potrebno mnogo vremena. Vaše emocije vam saopštavaju golu istinu direktno u lice, jer ste se prebrzo predali svojoj želji da zagrlte njega ili nju.

Pretpostavlja se da to može biti doživljeno kao slabost i emocionalna nezrelost, što na neki način i jeste. Govore nam da nikad ne pristajemo na manje nego što zaslužujemo.

Zašto onda ne sledimo ovaj savet? Da li stvarno podležemo iskušenju i predajemo se potpuno čoveku, koji nas ne ceni onako, kako zaslužujemo, koji nas čini tako bezvrednim?

Foto: Shutterstock

Možda nas jednostavno to čini čovečnijim, glupljim s jedne strane, hranjenim nadom s druge strane, ranjivim i istovremeno tvrdoglavim.

Mi namerno ne slušamo savete naših prijatelja, iako smo u potpunosti svesni štete toga dugo očekivanog i najverovatnije pijanog poljupca. Sve što nam treba je da nas oni žele toliko koliko želimo mi njih.

Pričinjenje bola je jedno od najintimnijih iskustava koje možete doživeti sa nekim. Ovo se dešava kako bismo odredili najjače među nama, jer svi imaju osećanja i uspomene, koje otpuštamo bez posebne želje.

Ali smatra se da dok ne možete kontrolisati svoja osećanja, ne možete kontrolisati kako se drugi ljudi ponašaju prema vama. Mi veoma volimo da verujemo da ljudi mogu da se promene zbog nas, ali se moramo suočiti sa istinom, da se to nikad neće dogoditi. Važno je to shvatiti i prihvatiti.

Pitanje je koliko dugo možete trpeti sve to, a deo rešenja je da postavite i osvestite svoje granice i ono što vam zaista treba. Sve ovo nije lako, ali na kraju krajeva, vaša sreća je samo u vašim rukama.

Neki ljudi, bez obzira koliko jako da nas privlače, nisu vredni toga.