Rezultati istraživanja: Ljudi stariji od 40 trebali bi da rade tri dana nedeljno

Istraživanje je pokazalo da bi ljudi stariji od 40 godina trebali da rade tri dana nedeljno jer bi tako davali najbolje od sebe.

Foto: Shutterstock

Stručnjaci za ekonomiju sa Univerziteta Melburn u Australiji proučavali su radne navike 3.500 tamošnjih žena i 3.000 muškaraca kroz niz kognitivnih testova. Neki od njih uključivali su čitanje reči naglas, izgovaranje brojeva unazad, slaganje slova i brojeva u određenom vremenu.

Nakon određivanja faktora kvaliteta života, ekonomske dobrobiti, porodične strukture i zaposlenja, istraživači su otkrili da su ljudi koji su radili do 25 sati nedeljno bili najbolji.

Njihove kognitivne sposobnosti rasle bi do tih 25 sati, a nakon toga bi padale zbog umora i stresa.

Foto: Pexels

"Rad može biti mač sa dve oštrice. Može da stimuliše rad mozga, ali istovremeno dugo radno vreme i određene vrste zadataka znaju da rezultuju umorom i stresom. To šteti kognitivnim funkcijama", objasnio je Kolin Mekenzi, profesor ekonomije sa Univerziteta Keio koji je učestvovao u istraživanju.

Sedam opasnih pokazatelja da previše radite:

- Okrenuli ste se alkoholu ili lekovima da biste se opustili.

- Radite dugo, a nema produktivnih rezultata za to.

- Nedostaje vam san i osećate se umorno ceo dan.

Foto: Shutterstock

- Osećaj tuge i depresije počinje da vam se uvlači u život.

- Osim dugih radnih sati, radite i prekovremeno.

- Oči su vam osetljive, a telo bolno.

- Čini vam se kao da se veze s decom, supružnikom ili prijateljima raspadaju.
 
Četiri do pet sati rada dnevno je idealno

Psiholozi tvrde da radnici mogu biti koncentrisani i produktivni četiri do pet sati dnevno. Nakon toga im se nivo energije srozava i osećaju se loše tih par sati koje moraju da odrade na poslu.

Stručnjak za psihologiju rada K. Anders Erikson kaže da forsiranjem radnika da odrade punu satnicu samo njih usmerava u stvaranje loših navika koje se vremenom prošire i na vreme kada su produktivni.

Foto: Shutterstock

Rajan Karson, predsednik uprave američke kompanije "Trihaus", uveo je radnu nedelju od 32 sata još 2006. godine. Kaže da su od tada njegovi radnici srećniji, a time i produktivniji dok je njegova firma povećala prihode za milione dolara.

Druga firma, "Raser Dizajn", uvela je 2013. godine rad od samo četiri dana nedeljno. Vlasnik Nejt Raser kaže da su od tada performanse njegovih zaposlenih mnogo veće, piše "24 sata".

Više sata rada, više šansi za greške

Prema jednoj studiji sprovedenoj nad medicinskim sestrama koje su radile prekovremeno, otkriveno je da su češće grešile kada su radile više od 40 sati nedeljno, a dobro je poznato da znaju da rade po 12 sati na dan.

U nekim poslovima greške se mogu ispraviti, ali ako medicinsko osoblje napravi grešku kod lečenja pacijenta, to ponekad može biti kobno.

U staračkom domu u Švedskoj odlučili su da naprave eksperiment s radnim vremenom svog medicinskog osoblja da bi videli hoće li posao zbog toga da trpi ili će njihov kvalitet rada i učinak porasti.

Umesto osam sati, rade šest, a tih dva sata razlike unelo je radikalne promene u njihovim životima. Na kraće radno vreme prebacili su ih u februaru, a plata im je ostala ista.

Foto: Pixabay

"Pre sam sve vreme bila iscrpljena, došla bih kući i legla na kauč, ali sad imam mnogo više energije za rad i za porodični život ", ispričala je Lis-Lote Peterson (43), jedna od 82 medicinske sestre u "Svartedalen" staračkom domu u Geteborgu.

"Ranije je među zaposlenima bilo dosta bolesti i depresije, a ovaj posao zahteva konstantnu budnost i kreativnost. Ne možemo da dopustimo da stariji ljudi u domu žive pod stresom, jer se onda taj stres prenosi na sve nas", dodala je.

Ovaj eksperiment nadahnuo je i druge poslodavce u Švedskoj da skrate radno vreme svojim radnicima, a da im plata ostane ista. U Tojotinom servisnom centru u Geteborgu radno vreme su skratili na šest sati pre 15 godina, plata je ostala ista i nikad nisu zažalili zbog te odluke.

Pre su, kažu, klijenti bili nezadovoljni jer su radnici radili pod stresom i često su grešili. Za njih radi 36 mehaničara, a profit im je zbog promene radnog vremena zaposlenih porastao za čak 25 odsto.