Lepota srpske srednjovekovne arhitekture

U periodu od oko 1371. do 1459. godine, nastale su neke od najreprezentativnijih srednjovekovnih građevina. Ovo je srpska srednjovekovna arhitektura.

Foto: Shutterstock

U periodu od oko 1371. do 1459. godine, u vreme kada se na teritoriji Srbije grade crkve moravske stilske grupe, Turci već uveliko napadaju i osvajaju dotadašnje srpske zemlje.

Turci su prvo osvojili Makedoniju, dok se u slivu Morave još neko vreme zadržala relativno nezavisna srpska država kneza Lazara sa prestonicom u Kruševcu, despota Stefana Lazarevića sa prestonicom u Beogradu i Đurađa Brankovića sa prestonicom u Smederevu.

 

 

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели ℕ𝕚𝕜𝕠𝕝𝕒 𝕊𝕥𝕠𝕛𝕜𝕠𝕧𝕚𝕔 (@turizmoblog) дана 12. Јун 2019. у 6:42 PDT

U tom periodu, od oko devedeset godina, dok Turci 1459. godine nisu osvojili sve zemlje do Dunava i kada prestaje svako dalje monumentalno građenje, nastale su neke od najreprezentativnihih građevina srednjovekovne arhitekture.

 

 

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Marisa Ho (@iwanderwithmycamera) дана 25. Јул 2018. у 7:45 PDT

Težnja starih neimara da tretiraju građevinu kao vajarski spomenik odražava se na ovim crkvama. Zajednička karakteristika im je raspored osnove u obliku upisanog krsta, zadržan iz prethodnog perioda raškog stila građenja.

 

 

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели М Д (@milosdphoto) дана 26. Феб 2020. у 5:53 PST

Osnovi upisanog krsta dodate su pevničke apside koje zajedno sa oltarskim prostorom daju oblik trolista. U ovoj stilskoj grupi primenjeno je i bogato rešenje sa pet kubeta, koja su višestrana.

 

 

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Драгослав (@gagi_1227) дана 17. Јун 2018. у 8:12 PDT

Možda najprepoznatljivija odlika ove grupe je dekoracija fasade. One su ozidane kamenom i opekom, isto kao što je to rađeno u Makedoniji i na Kosovu i Metohiji, ali daleko bogatije ukrašene.

 

 

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели 👱🏻‍♀️ Dusica (@dusica.photos) дана 28. Нов 2018. у 10:28 PST

Posebno se izdvajaju redovi prozora u obliku rozeta. Ove rozete rađene su od velikih kamenih ploča prorezanih ornamentom.

Najviše zone često je ispunjna šahovskim poljima, ponekad samo naslikanim. Raznobojnost i polihromija je jedno od glavnih izražajnih sredstava ove dekorativne arhitekture - čemu doprinosi i činjenica da su spojnice maltera visoke gotovo isto koliko i opeka.