Mars krije mnoge tajne – Nekoliko zanimljivih činjenica koje nismo znali o „Crvenoj planeti“

Mars, nama najbliža planeta, oduvek fascinira Zemljane: nedavno su otpočela i istraživanja izbliza. Nabrojali smo deset neobičnih činjenica o tajnovitoj Crvenoj planeti.

Foto: Shutterstock

1. Mars i Zemlja imaju skoro jednaku količinu kopna

Premda Mars ima 15 odsto Zemljinog volumena i 10 odsto Zemljine mase, treba voditi računa o tome da su dve trećine Zemljine površine pokrivene vodom.

Marsovska gravitacija na površini takođe je samo 37 odsto Zemljine – što znači da na Marsu možete bez problema skočiti u vis tri puta više nego na Zemlji.

2. Mars ima najveću planinu u Sunčevom sistemu

Crvena planeta je dom najvišeg planinskog vrha u celom sistemu. Njegovo ime je Olympus Mons, visok je 21 kilometar dok mu je dužina masivnih 600 kilometara. Poređenja radi, Mont Everest, najviša planina na Zemlji, visok je ‘samo’ 8,9 kilometara.

Uprkos činjenici da je nastao pre nekoliko milijardi godina, Olympus Mons je, ako je verovati nekim naučnim teorijama, vulkanski aktivan.

3. Mars ima intenzivne peščane oluje

Peščano nevreme na Marsu zna trajati mesecima i u određenim okolnostima može prekriti celu planetu. Razlog zbog kojeg su oluje toliko ekstremne eliptička je putanja Marsa oko Sunca, puno izduženija nego kod ostalih planeta našeg sistema.

Na sreću, zbog niske gustoće Marsove atmosfere i relativne brzine vetra od 96 km/h, masivna oštećenja opreme kakva gledamo u filmovima, malo su verovatan scenario – udari vetra, makar vizuelno impresivni, nisu jaki poput onih kakve susrećemo na Zemlji.

4. Mars ima neobična godišnja doba

Sunce na Marsu izgleda upola manje nego kad ga gledamo sa Zemlje. Tamošnja godišnja doba, premda dele ime s onima na Zemlji, odvijaju se na drugačiji način i to zbog eliptičke putanje planeta.

Foto: Shutterstock

U trenutku u kojem se planeta najviše približi našoj zvezdi (Perihelion), marsovska južna hemisfera se nagne prema Suncu i stvara kratko, ali intenzivno vruće leto, dok severna hemisfera prolazi kroz intenzivnu, ali takođe kratku zimu.

Kad je najudaljeniji od Sunca (Afelion), njegova severna polulopta okrenuta je prema njemu i prolazi kroz blago leto, a južna mora da izdrži dugu i hladnu zimu.

5. Komadići Marsa pali su na Zemlju

Premda je od Zemlje trenutno udaljen 327.05 miliona kilometara (minimalna mu je distanca 54.6 miliona, a maksimalna oko 401 miliona kilometara), Mars je po mnogočemu bliži nego što mislimo – tačnije, njegovi delovi su tokom istorije često znali da doputuju do Zemlje.

Naučnici su pronašli komadiće marsovske atmosfere u meteoritima koje je Mars nasilno izbacio a koji su putovali Sunčevim sistemom milionima godina pre nego što su konačno udarili u Zemlju.

6. Mars je dobio ime po rimskom bogu rata

Koren imena Marsa dolazi od drevnih Grka koji su ga nazvali po bogu rata Aresu, a Rimljani su ga prilagodili svom panteonu pa je dobio ime Mars.

Druge kulture nazvale su planetu po njegovoj boji – Egipćani su ga zvali Her Desher odnosno Crveni, dok su mu kineski astronomi nadenuli ime ‘Crvena vatrena zvezda’. Mars je, inače, crvene boje zbog velike količine gvožđa u kamenju i prašini.

Foto: Shutterstock

7. Mars će jednog dana imati prsten

Za 20 do 40 miliona godina Marsov najveći mesec Fobos će raskomadati tamošnje gravitacione sile te će u svom tragu ostaviti prsten koji će ostati tamo 100 miliona godina.

8. Zalasci sunca na Marsu su – plavi

Premda je nebo Marsa ružičasto-crveno, zalazak sunca zbog sastava atmosfere izgleda plavo – suprotno nego na Zemlji.

9. Marsovi meseci su zapravo ‘zarobljeni’ asteroidi

Marsovim nebom putuju dva mala meseca – Fobos i Deimos. Za njihovo je otkriće zaslužan astronom Asaph Hall koji im je 1877. dao latinska imena za ‘strah’ i ‘paniku’.

Ovi meseci su, pretpostavlja se, zapravo zarobljeni asteroidi – najmanji prirodni sateliti u celom Sunčevom sistemu.

10. Olympus Mons samo je djelić Marsove vulkanske mreže

Mars ima najveći vulkan u celom sunčevom sistemu. Olympus Mons je masivna planina dužine 600 kilometara i visine 27 kilometara – riječ je o vulkanu stvorenom kontinuiranim tokom lave koji je počeo pre otprilike tri milijarde godina.

Olympus Mons samo je deo velike vulkanske mreže koja se proteže visoravni Tharsis.