Maslačak je dar proleća – prema verovanju uspešno popravlja krvnu sliku i čisti organizam

Foto: Shutterstock

Ova nežna biljka cveta od marta do maja, prepoznatljivim žutim cvetovima. Listovi maslačka su jake zelene boje i nazubljeni.

Maslačak uspešno raste na svim zemljištima, ali mu najviše odgovaraju vlažne livade. Nalazi se skoro svuda - na travnjacima, po pustim mestima i napuštenim njivama, pored puteva i oko naselja.

Maslačak sadrži gorke materije, smole, mnogo kalijuma, eterična ulja i inulin, koji se nalazi u korenu. Listovi su bogati vitaminom C i gvožđem.

Maslačak uspešno popravlja krvnu sliku, čisti organizam, pomaže protiv gihta, ekcema, ublažava reumu, leči jetru i žuč. Koristi se i za jelo, kao salata, turšija, čorba, varivo, zamena za kafu, za spremanje travarice, lekoviti med, kao tinktura, sušen.

Od njega se cedi i medicinski sok, koji se upotrebljava za čišćenje od toksina i poboljšanje krvne slike. Nakon zime našem organizmu treba pomoći da se se povrati u fomu, pa je salata od maslačka prava prolećna blagodet.

Foto: Shutterstock

Na zdrav način, zasitiće naš organizam i telo i sačuvati ga od brojnih bolesti. U našem narodu, maslačkov list visoko se cenio kao zdrava, jeftina i okrepljujuća namirnica od davnina.

Ova ukusna salata nekada se nalazila na trpezama najsiromašnijih slojeva stanovništva, iako je maslačak blizak rođak rukole. Zato nije iznenađenje da je popularna i danas u čitavoj Evropi, posebno među probirljivim francuskim gurmanima.

U Hercegovini se salata od sasvim mladog lišća i korena maslačka isečenog na tanke listiće davala slabovidim osobama.

Kod nas se postepeno vraća na trpezu, iako je bila prisutna vekovima unazad, a ponekad se može se pronaći i na pijačnim tezgama. Maslačak je svugde rasprotranjen i lako ga možete pronaći i u prirodi.

Kada ga berete, birajte biljke koje rastu što dalje od zagađenja i štetnih uticaja okoline. Oštrim nožem isecite mlade listove što bliže korenu i opranu salatu začinite uljem i sirćetom po želji.