Mlekoteka je bila prva beogradska diskoteka za decu

Krajem osamdesetih, deca iz Beograda, zabavljala su se kao i odrasli, jer su ih roditelji svakog vikenda vodili u disko-klub za najmlađe – “Mlekoteka”. 

Foto:Shutterstock

Ovaj klub nalazio se u strogom centru prestonice, tačnije na samom ulazu u “Mažestik”, gde su zaposleni, u saradnji sa Udruženjem džez muzičara, otvorili mesto za mlađe od 10 godina.

Tako su deca prvi put dobila mesto gde su za svoju dušu mogla da đuskaju do mile volje.

U “Mlekoteci” se nije pušilo i nisu se služila alkoholna pića, već su klinci za osveženje dobijali po čašu mleka ili soka, a roditelji su umesto plaćanja ulaznice potpisivali pristupnicu i obavezivali se da će paziti na svoju decu.

Svake subote i nedelje od 10 do 14 časova roditelji su se organizovali, pa su naizmenično dovodili svoju, ali i komšijsku decu.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by 24sedam.rs (@24sedam.rs)

Disk-džokej Čupko je tih meseci zabavljao klince, a jedini cilj organizatora bio je, kako je pisala tadašnja štampa, “da se odgajaju zdravi mladi Beograđani, koji će zračiti pozitivnom energijom na roditelje, a zatim i na čitav Beograd”.

U početku je sve bilo eksperimentalnog karaktera, a decu su služili profesionalni ugostitelji, što je zahtevalo i njihov drugačiji pristup i puno strpljenja.

Na podijumu je za ta četiri sata u “Mlekoteci” uvek bilo živo i veselo.

Sa rukama uzdignutim visoko iznad glave, mališani su pevali u horu sa Čupkom i njihovim omiljenim TV spot ljubimcima.

Najveći hitovi bili su “Pozdravite moga tatu” i “Vuk i ovca”, kao i neizbežni Branko Kockica. U pauzama su se častili sa 20 vrsta kolača i sokovima, a promovisale su se i knjige, ploče i monodrame za najmlađe.

Osamdesete su naglo okončane političkim burama od 1989. godine, a onda su došle i crne devedesete. “Mlekoteke” su postali splavovi i klubovi, za decu tu više nije bilo mesta.