Mnogi roditelji se pitaju – kada je pravo vreme da otkrijete deci da Deda Mraz ne postoji?

Svi smo kao deca verovali u postojanje Deda Mraza. I kad tad smo otkrili da on zapravo ne postoji.

Foto: Shutterstock

Ipak, kao odrasli ljudi, ponekad i dalje volimo da verujemo u novogodišnju čaroliju i poklone. U tome nema ništa loše.

Međutim, mnogi roditelji se pitaju da li i kada treba da otkriju deci da Deda Mraz ne postoji.

Fenomen Deda Mraza koji leti zimskim noćima u saonicama i deli deci poklone potiče još iz 19. veka. Tokom vremena Deda Mraz se modernizovao, dobio je pomoćnike, ali glavna poruka je ostala ista – dobroj deci donosi poklone.

Pratite tempo svog deteta

Mnogi stručnjaci se slažu da roditelji treba da čekaju da im deca daju znak da su spremna odustati od verovanja u Deda Mraza.

Kad deca počnu da razmišljaju o tome da Deda Mraz možda nije stvaran, postavljaće pitanja – a to je povod roditeljima da ih podstaknu da razgovaraju o tome šta im je logično ili ne – kaže dečiji psiholog Helen Eger.

Psiholog Džeklin Vuli sa Univerziteta Teksas je sprovela istraživanje na ovu temu koje je pokazalo da oko 70 odsto trogodišnjaka veruje u Deda Mraza.

S obzirom na to da petogodišnjaci bolje razumeju smisao darovanja i praznične čarolije, ne čudi podatak da njih čak 83 odsto veruje u Deda Mraza, dok taj procenat počinje da opada u sedmoj godini.

Pokazalo se da tek 30 odsto devetogodišnjaka veruje u božićnu čaroliju. Stoga je razdoblje, zaključeno je u istraživanju, od sedam do devet godina najprikladnije za razgovor sa decom o postojanju Deda Mraza.

Foto: Shutterstock

Stručnjaci se slažu da je najbolje i najbezbolnije deci reći istinu kada sama pitaju. To znači da su spremni na odgovor i da ga prihvate takvog kakva jeste. Dete koje nije spremno, ionako će ignorisati vaše objašnjenje.

Da li roditelji greše od početka?

S druge strane, britanski psiholog Kristofer Bojl i australijski sociolog Keti Mekej roditeljima savetuju da deci uopšte ne govore da je Deda Mraz stvaran jer smatraju da takve laži deci mogu da pokvare odnos sa roditeljima i poljuljaju dečije poverenje u roditelje.

Naime, u članku objavljenom u časopisu Lancet Psychiatry oni tvrde da “ako su roditelji sposobni da lažu o tako nečemu posebnom i čarobnom, može li im se onda verovati u nekim drugim situacijama?”.

U članku pod nazivom “Predivna laž” autori kažu da kada su posredi priče o Deda Mrazu, možda je najveća moralna greška što istina mora kad tad izaći na videlo. A deca to onda različito shvataju.

Deca na kraju shvataju da su ih roditelji godinama lagali. Istinu čuju od nekog drugog ili od samih roditelja, kojima postane dosadno da pričaju priče i lažu o postojanju Deda Mraza, patuljaka i letećih irvasa.

Jedno i drugo može uticati na poverenje i odnos izmešu roditelja i dece – zaključuju Bojl i Mekej.

Foto: Shutterstock

Zbogom detinjstvo

Američki psiholog Paul Kolman smatra da trenutak kada dete shvati da Deda Mraz ne postoji nije bezazlen. To je svojevrstan kraj naivnog i bezbrižnog detinjstva.

Kod dece se uporedo sa ovom spoznajom, objašnjava Kolman, može javiti i strah od odrastanja, kao sumnja da će praznici bez Deda Mraza i dalje biti čarobni. Tu je i razočaranje u roditelje koji su ih lagali.

Kako bi se taj negativni osećaj ublažio, Kolman savetuje roditeljima da se posebno potrude oko praznika koji sledi nakon detetovog saznanja da Deda Mraz ne postoji.

Treba iskoristiti novonastalu situaciju i decu naučiti da lik Deda Mraza postoji samo kao izraz dobre volje i prazničnog veselja. Dete tako može mnogo da nauči i o pomaganju siromašnima i dobrim delima.