Moć uzora – kako su navike roditelja i dece povezane

Novo istraživanje kompanije Kaspersky je ukazalo na direktnu povezanost između vremena koje roditelji i deca provode na uređajima.

Sa 82% odraslih i 70% dece koji svakodnevno provode najmanje tri sata na gedžetima, podaci pokazuju da će deca najverovatnije oponašati količinu vremena koju njihovi roditelji provode u korišćenju uređaja.

Deca uvek posmatraju i oponašaju ono što njihovi roditelji rade – tako je i kada su u pitanju njihove digitalne navike. Ako deca vide da njihovi roditelji konstantno koriste svoje uređaje, takvo ponašanje će smatrati normom i provoditi puno vremena onlajn.

Iako ponekada može biti teško biti uzor, roditelji bi trebalo da budu svesni uticaja koji njihovi postupci imaju na ponašanje njihove dece i da pokušaju da budu uzor primerom kada su u pitanju pravila o vremenu provedenom ispred ekrana.

Rezultati istraživanja ukazuju na korelaciju između vremena koje roditelji i deca provode pred ekranom. Većina dece i odraslih – po 48% koriste svoje uređaje u isto vreme tokom dana – od tri do pet sati. Osim toga, većina roditelja je uverena da i oni (62%) i njihova deca (58%) provode dovoljno vremena onlajn.

Pored toga, rezultati pokazuju da deca aktivno prilagođavaju svoj način korišćenja uređaja koriščenju koje praktikuju njihovi roditelji. Na primer, kada 80% roditelja provede manje od dva sata dnevno na uređajima, to rade i njihova deca.

U međuvremenu, ukoliko odrasli koriste svoje gedžete više od dva sata dnevno, verovatno je da će i deca činiti isto, uz samo 19% slučajeva koji pokazuju da deca koja su izložena ovom primeru koriste gedžete manje od dva sata dnevno.

Foto: Shutterstock

Istovremeno, prema rezultatima istraživanja, deca čiji roditelji redovno koriste uređaje troše više vremena ispred ekrana na različite digitalne navike. Na primer, deca čiji roditelji obično koriste gedžete provode dodatnih 39 minuta onlajn tokom obroka.

U međuvremenu, slanje poruka tokom razgovora deci dodaje u proseku 41 minut vremena ispred ekrana, a deljenje porodičnih fotografija na društvenim mrežama dodaje još 31 minut dnevno – vreme koje se zaista nakupi.

„Deca imaju daleko više koristi od opipljive interakcije sa stvarnim svetom nego od konzumiranja digitalnih informacija. Deca mlađa od dvanaest godina, na primer, još uvek imaju dug put pred sobom pre nego što njihova sposobnost apstrakcije može da se poredi sa kapacitetom odrasle osobe. Prvo moraju da nauče da osete, čuju, vide, omirišu i okuse svet. I u našoj praksi korišćenje digitalnih medija od strane roditelja i porodice uvek je istaknuta tema. Mnogi roditelji su uvereni da je dovoljno jasno regulisati vreme koje njihova deca provode pred ekranom i kontrolisati vrstu sadržaja kome imaju pristup. Ali umesto da brinu o efikasnim kaznama, roditelji najpre treba da smanje sopstveno vreme provedeno pred ekranom”, komentarišu terapeuti Birdžit Holzel i Stefan Ruzas iz klinike Liebling+Schatz u Minhenu.

Ukoliko želite da pomognete svojoj deci i osigurate bezbedno korišćenje njihovih uređaja možete da:

Provodite više vremena u razgovoru sa svojom decom o merama onlajn bezbednosti. Pokušajte da obratite pažnju na sopstvene navike – da li koristite svoj pametni telefon dok jedete ili razgovarate sa njima? Pokušajte da uvidite da li vaša deca imaju obrazac istog takvog ponašanja ili da li se ponašaju drugačije kada sklonite telefon.

Razmotrite preuzimanje aplikacija za roditeljsku kontrolu i popričajte o ovoj temi sa svojim detetom kako biste mu objasnili kako ove aplikacije funkcionišu i zašto su potrebne za očuvanje onlajn bezbednosti.

Recite svom detetu da ne prihvata bilo kakva podešavanja privatnosti samostalno i da zatraži pomoć roditelja. Odrasli bi takođe trebalo da razviju naviku čitanja svih prihvatanja podešavanja privatnosti.