Muke sa nepristojnim mušterijama – beogradski konobari otkrili šta ih najviše nervira kod mušterija

Većina konobara se složila u tome da se stiče utisak da u Srbiji ne postoji kultura odlaska u kafić/restoran. Pojedini gosti se prema ugostiteljima ponašaju kao prema nižoj vrsti - kaže Ivan (27), koji se ovim poslom bavi već četiri godine.

Foto: Shutterstock

Neki gosti nas dozivaju sa ej ili mašu prstom, to nije u redu, po meni.

- Najviše me iznervira kada gost uđe, ja ga pozdravim, a on samo prođe pored mene. U tom trenutku se osećam bedno i smatram da je osnovna kultura da pozdravite osobu kada ulazite u prostoriju, bilo da ste u gostima ili ulazite u ugostiteljski objekat. Svoje iskustvo sa nama je podelila i Jelena (25), koja se već osam godina bavi ovim poslom.

Milica (26) koja je već pet godina u poslu poručuje: Nikad, ali nikad, nemojte da uzimate sami piće sa ajncera. Raspored čaša na punom ajnceru je takav da se pravi balans. Ukoliko sami uzmete čašu, velika je verovatnoća da će se dogoditi katastrofa i da ćemo ostati isprskani svim pićem sa ajncera.

Kada sednu u kafić

Neodlučni gosti - Često se događa da gosti zamole za pet minuta da razmisle šta će da poruče, pa se to pretvori u dvadesetominutno većanje, da bi na kraju poručili espeso sa mlekom. Da napomenem da sam ja već izdeklamovala ceo meni, e to me zaista iznervira, neodlučni gosti - kaže Milica (26).

Dešava se i da nam gosti uđu u baštu kafića, u sklopu kojeg se nalazi i dečije igralište, pa kada im priđem da uzmem porudžbinu oni kažu da ne žele ništa ili samo čašu vode. Mi smo zaposleni i radimo za platu i bakšiš i smatram da nije u redu da sedite u kafiću bez pića. Po meni je ovo odraz nekulture.

Milica: Radila sam u restoranu i gospođa nije mogla da se odluči šta će uzeti za ručak. Na svaki moj predlog je našla zamerku. Na kraju, trebalo joj je čitavih 45 minuta da odluči. Šta se dogodilo na kraju? Odluka je pala na lignje.

Jelena kaže da se događa da neko sedne u kafić, naruči kafu i sa njom nastavi da sedi još pet sati. 

- Ovo je problem iz razloga što zauzimaju sto sa jednom kafom, a još gostiju bi želelo da sedne. Da budem iskrena, mi radimo za bakšiš i znači nam da uslužimo što više ljudi. Naravno, ukoliko neko želi da ostane da sedi, po meni je normalno da naruči makar još jedno piće.

Milica: A znate šta me još nervira, kada razgovaram sa gostom, uzimam porudžbinu, a neko ko je za stolom pored dobacuje, izvini, izvini, jel može nešto za mene. Red je da sačeka da uslužimo gosta.

Problem sa pikslom i pelenama

Ko bi rekao da su i pelene problem u kafiću? Saša, Milica i Jelena su u nekom trenutku svi spomenuli problem piksle. Na pitanje na šta misle, svi su podelili isto iskustvo.

- Nervira me ta priča sa piklom. Ljudi u nju bacaju šta stignu, a najveći problem prave žvake, koje se nakon nekog vremena toliko ulepe za dno da provedemo pola sata u pokušaju da skinemo sve, kaže Ivan.

Što se tiče ostavljanja neželjenih predmeta, najgore iskustvo koje sam imala je sa ženom koja je na stolici ostavila iskorišćenu bebinu pelenu, rekla je Jelena. 

Milica se nadovezala: U, i mi smo imali slučaj sa pelenama. Kafić ima baštu i gornji deo koji je zatvoren. U bašti je bila gužva, a gornji kafić prazan. Žena je iskoristila priliku i otišla tamo da presvuče bebu koja se ukakila, na separeu. Sve to bismo nekako i preživeli da nam nije ostavila poklon u vidu iskorišćene pelene u separeu.

Lude porudžbine

Najveće provale gostiju:

- Jel imate tonik? Da. U redu, daćete mi biter lemon.

- Daćete mi kapućino bez pene. (Kada sam joj rekao da se kapućino pravi sa penom, gospođa se naljutila i ostala neprijatna do kraja posete)

Obavestite se o piću koje poručujete, a niste sigurni šta je tačno u pitanju. Konobar je tu da vam pomogne sa obaveštenjima.

- Dušo, kasno mi je za kafu. Daćeš mi jedan kapućino.

- Daćete mi jednu kafu. Tišina. Koju kafu želite? Pa kafu.

Svo troje su se složili i da ne vole goste koji su previše prisni, pogoto oni koji ih dodiruju ili iskoriste priliku da ih nazonu kucom, macom, lepoticom i dušom. Ovo je ipak naše radno mesto i nije prijatno kada vam se neko tako obraća. 

Osmeh zadovoljnog gosta nema cenu!

Milici se baš sinoć desila zanimljiva konverzacija: 

- Zdravo, šta želite da poručite?

- Ćao lutko, šta si u horoskopu.

Ostala sam fina (to nam je deo posla) i samo odgovorila: Ono najbolje. Okrenula sam se i prepustila sto kolegi da ih usluži.

Više uviđajnosti prema ljudima koji nas ulužuju, nije na odmet!

Zbog ovakvih gostiju, svo troje vole kada imaju posla sa kulturnim i raspoloženim ljudima.

Osmeh zadovoljnog gosta sa kojima ste lepo popričali, uspeli da mu preporučite piće ili hranu, i njegovo oduševljenje su nešto što briše sve loše stvari koje su se dogodile tokom dana. To je suština ugostiteljstva! - dodaje na kraju Jelena.