„Na autoputu k jugu reka izbeglica. Kuda idete vas dvoje i dvoje dece? Ne znamo.“

U najtežim vremenima je teško biti čovek, ali tada je i najvažnije. To nam je pokazao i naš sugrađanin koji je na Tviteru podelio svoja sećanja iz 1995. godine.

Na danasnji dan pre 25g vracao sam se iz Grcke. Na auto putu k jugu reka izbeglica. Jednu porodicu nasumice sam zaustavio. Kuda idete vas dvoje i dvoje dece?
Ne znamo.
Izadjite iz kolone i za mnom imam vikendicu.Dacu vam kljuceve i hranu.
Danas su deca inzenjeri sa BU. :),😀

— Gradjanin (@Gradjanin5) August 5, 2020

U komentarima saznajemo i šta se dalje dešavalo sa ovom porodicom...

Ne, ljudi su korektni..nakon dogadjaja i jedan njihov blizak rodjak iz Nemacke se ukljucio, pomagao im je finansijski, nasli su poslove.Godine prosle, deca su ostala u Srbiji, roditelji se vratili tamo..

— Gradjanin (@Gradjanin5) August 6, 2020

...kao i da ovo nije jedini primer dobročinstva.

Jedna porodica iz kolone ( baba, deda, cerka i zet, sin i snaha i dvoje dece) me je pitala imam li bilo kakav smeštaj za njih na 2-3 dana. Dao sam im ključeve i živeli su u mojoj kuci nekoliko godina!
A, da...DB me je ispitivala, jer je treci brat ostao u Hrv., kao oficir.

— Svetislav (@Svetisl20282161) August 5, 2020

Kod moje svekrve u vikendici je ziveo covek iz Slavonije do pre 5 godina, kada je preminuo.

— Meli (@Meli63180901) August 6, 2020

Kod mojih u Starim Banovcima su bili muž i žena iz Zadra. Pet godina. Pamtimo ih kao prijatne, vredne i dobre ljude.

— 📚 Markiza de Odmah (@JasnaKaran) August 5, 2020

Veliko bravo i naklon do poda za sve humane ljude!