Ovo su neke negativne situacije koje će uticati na život vašeg deteta kada odraste. Odgovorni roditelji će učiniti sve da odgaje srećno i uspešno dete, ali ponekad im to ne uspe.
Foto: Shutterstock
Greške u roditeljstvu mogu da dovedu do toga da deca počnu da analiziraju događaje koji se dešavaju oko njih i da stvore određeni pogled na svet koji će imati veliki uticaj na njihovu budućnost. Ovo su najčešće roditeljske greške...
Za malog čoveka, njegovi mama i tata su najvažniji ljudi na celom svetu. Šta se dešava kada dete ne oseća ljubav svojih roditelja? Njihovo samopouzdanje mnogo ispašta i oni počinju da ne vole sebe. Kao rezultat toga, neki ljudi pokušavaju da se promene uz pomoć plastične hirurgije kada odrastu.
Za razliku od njih, postoje i oni koji će pokušati svojoj deci da pruže svu ljubav i previše brinu o njima. Ovo će dovesti do toga da počnu previše da kontrolišu svoju decu, koja će takođe postati nesrećna.
Zašto roditelji treba da grade odnos sa svojom decom bez stalne kontrole? Roditelji ponekad zaboravljaju da su njihova deca odrasla i nastavljaju sve da rade za njih. Ova deca ne odrastaju emocionalno i imaće problema u vezama kasnije.
Ona će nastaviti da misle da se ceo svet vrti oko njih. Takođe, ona neće biti u stanju da izgrade zdrave odnose, jer ne mogu samostalno da donose odluke i samo razmišljaju o sebi, a takav stav će svakako dovesti do konflikta.
Kada roditelji donose odluke za svoju decu, oni im ne dozvoljavaju da budu nezavisna. Svako dete bi trebalo da ima pravo na izbor (uz podršku i u skladu s njegovim godinama).
Nemogućnost donošenja odluka čini ljude nesposobnim za rešavanje problema i uvek će im trebati neko ko će im pomagati. Njima neće biti lako da nađu svoje mesto u ovom svetu zato što i ne znaju šta žele.
Foto: Shutterstock
Ako se roditelji konstantno raspravljaju, deca mogu da misle da su ona kriva. Oni ne razumeju šta se dešava i misle da je sva krivica na njima.
Ovakvi ljudi obično pokušavaju da izbegnu različite sukobe ili, naprotiv, zlostavljaju druge. U budućnosti, devojke će nesvesno pokušavati da pokažu muškarcima da su jače, a mladići obično ponavljaju ponašanje svojih očeva. Pored toga, oni često razumeju da je ono što rade loše i kao rezultat toga mogu da razviju probleme zavisnosti.
Dete veruje odraslima u svom životu, posebno njihovim roditeljima, i trudi se da učini sve što mu se kaže. Ako ne uspe, počinje da misli da je gubitnik koji ne zaslužuje da bude voljen.
Sa takvom vrstom osobe gotovo je nemoguće živeti. Oni će uvek biti previše fokusirani na uspeh. Ako ne uspeju da daju sve od sebe (po njihovom mišljenju), osećaju se nesrećno, pa čak i depresivno. Ovi ljudi takođe obično pokušavaju da spreče članove njihovih porodica da budu srećni.
Nažalost, kontrolisanje detetovih želja je normalna pojava. Roditelji često kažu svom detetu da ide da gleda TV ili da igra video-igru da ih ne bi uznemiravalo. U redu je ako se ove situacije ne dešavaju često, ali po pravilu to ne bi trebalo da se dešava redovno. Cilj svakog roditelja treba da bude da podigne osobu koja je sposobna da samostalno živi u svetu i donosi sopstvene odluke, prateći sopstvene potrebe i vrednosti.
Ovakvi ljudi obično ne mogu da žive normalan samostalan život i pretvore se u zavisne odrasle osobe. Oni takođe ne razumeju šta žele i to utiče na njihovo zdravlje i izaziva različite bolesti zavisnosti.
Foto: Shutterstock
Nedostatak očeve pažnje utiče na buduče živote dečaka kao i devojčica. Radi se o onim porodicama u kojima očevi jednostavno ne posvećuju dovoljno pažnje svojoj deci ili jednostavno postoje i to je to. Hrabrost deteta i njegov lični razvoj zavisi od očeva. Šta se dešava kada deca ne dobiju dovoljno pažnje?
Dečak može da se ponaša na isti način kao i njegov otac. A devojke obično imaju poteškoća u izgradnji romantičnih odnosa. Stvar je u tome što žene biraju muškarce koji liče na njihove očeve. Žele da imaju srećnu porodicu, ali njihovo iskustvo iz detinjstva čini ih sumnjičavim prema muškarcima.
Ponekad se deca uznemire zbog stvari koje odraslima izgledaju glupo. Pa umesto podrške, oni dobijaju procenu poput "To je loše", "To je dobro" ili "Dečaci ne plaču" ili naređenja kao "Prestani da plačeš" ili "Ne ljuti se". Tako se omalovažavaju dečja osećanja i emocije.
Što više osoba razume i što bolje kontroliše svoja osećanja, to je ta osoba otpornija. Ovo je takođe važno kada je u pitanju donošenje odluka. U odraslom životu ovi ljudi ne mogu da dele svoje emocije i potiskuju svoj bes dok ne "eksplodiraju".