Ljudi su skloni da informacije koje pokupe na internetu prihvate zdravo za gotovo. Prenosimo vam sedam najčešćih mitova o psima u koje ljudi slepo veruju.
Foto: Shutterstock
Jedan od najčešćih mitova o psima koji nije tačan. Jedno istraživanje je dokazalo, proučavajući 24 genetska poremećaja, da ima male ili gotovo nikakve razlike između testiranih mešanih i čistokrvnih pasa.
Pseća njuška zaista nije dobar pokazatelj zdravstvenog stanja psa. Suzni kanali kod pasa prazne se kroz njihov nos i ostavljaju mokar trag, ali to ne mora obavezno da znači da postoji problem kad je on suv.
To ne znači da su prljavija, već je stvar u tome da su prljava i jedna i druga. Psi i ljudi imaju sve vrste bakterija u ustima, a mnoge od njih u psećim ustima nisu štetne za ljude kad dobiju poljubac od svog ljubimca.
Foto: Shutterstock
Neka istraživanja pokazala su da ni to nije istina. Iako ta istraživanja nisu potpuno pouzdana, ukazuju da su psi sposobni da vide nijanse plave i žute boje.
Istina je da psi stare brže od ljudi, ali teško je tačno izračunati tu razliku. Raspon od rase do rase, kao i pojedinačnih slučajeva mogao bi da da puno više odgovora pa se broj 7 uzima zapravo kao vrlo pojednostavljeni odgovor. Psi postaju zreliji i stare drugačije.
Manje rase obično imaju duži životni vek. Prosečan život buldoga, na primer, iznosi oko šest godina, dok terijeri u proseku dočekaju starost od 14 godina. Zaključak je - veliki psi sporije sazrevaju, ali brže stare.
Činjenica je da za ni za jednu rasu ne možemo to tvrditi 100 odsto. Ipak, postoje one koje izazivaju mnogo manje reakcije od nekih drugih. Važno je da znate da ljudi zapravo nisu alergični na dlaku, nego na pljuvačku. Ona stiže na dlaku kada se čiste i tako prelazi u okruženje i na čoveka kada opada, uzrokujući alergijsku reakciju.
Iako će mnogi psi povraćati kada pojedu travu, to ne mora uvek da se desi. Neki psi zaista vole da jedu travu iz nekog razloga. Čak i kad vaš pas jede travu kako bi izazvao povraćanje, to ne treba da bude razlog za uzbunu.