Najpoznatije mesožderke – biljni predatori koji grabe insekte

Ove neobične biljke imaju organe neophodne za hvatanje sitnih životinja i njihovo varenje, ali to nije dovoljno – da bi uopšte dobile priliku da love, mesožderke moraju najpre privući insekte. 

Foto:Shutterstock

U tome im pomažu miris, boja ili nektar, zahvaljujući kojima mame svoj plen.

Predstavljamo vam pet najinteresantnijih i najpoznatijih vrsta:

Pinguicula

Mesožderke iz ove grupe koriste lepljivo lišće da namame, ulove i svare insekta, a hrane se ovim sitnim bićima kako bi nadomestili mali procenat minerala u tlu. Postoji oko osamdeset vrsta ove biljke, a žive u Severnoj Americi, Južnoj Americi, Evropi i Aziji.

Foto:Shutterstock

Rosulja (Drosera)

Ovaj rod mesožderki ima broji više od 170 vrsta, koje, kao i Pinguicula , žive na mestima na kojima nema dovoljno minerala u zemlji. Mogu se naći na svakom kontinentu osim na Antarktiku, žive i do 50 godina, a mogu da porastu između jednog centimetra i jednog metra.

Foto:Shutterstock

Dugina biljka (Byblis)

Ovo je manji rod mesožderki, koji je svoje neobično ime dobio zbog boja koje sijaju na njihovim sluzavim listovima na dnevnom svetlu. Živi na zapadu Australije, a do sad je pronađeno osam vrsta. Od sličnih rodova biljaka razlikuju se po svojim zigomorfnim cvetovima.

Foto:Shutterstock

Mehurasta vodena stupica (Aldrovanda vesiculosa)

Ova vodena biljka mesožderka raste bez korena i jedan je od najfascinantnijih primeraka svetske flore. Ona lovi male vodene beskičmenjake, a njene klopke se zatvaraju za samo 10 milisekundi, što spada najbrža kretanja u živom svetu.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Jay Lechtman (@horrorcultureplants)

Venerina muholovka (Dionaea muscipula)

Najpoznatija biljka mesožderka na svetu hrani se insektima i arahnidama. Reč je o sitnoj biljci koja ima između četiri i sedam listova koji rastu iz kratke podzemne stabljike, a mogu da porastu i do 15 centimetara.

Venerina muholovka miruje tokom zime, kada je manja i nema listove, ali s proleća listovi ponovo rastu. Ona svoj plen privlači slatkim nektarom i crvenim listovima-klopkama.

Zanimljivo,ukoliko plen uspe da pobegne, lišće se ponovo otvara sporo – oko dva sata. Takođe, interesantno je da ova biljka ne zavisi od svoje mesne ishrane, već može mesecima da živi bez lova na insekte.

Foto:Shutterstock