Oni su bili najzaljubljeniji par svih vremena

Život ovog slavnog bračnog i književnog para, Zelda i Skot Ficdžerald, ispunjen bučnim zabavama, plesom, ritmom džeza i potocima pića, postao je simbol epohe „ludih dvadesetih" godina. Ali, samo na prvi pogled – druga strana medalje krije mnoge mračne tajne.

 Foto: Wikipedia

Kada se posle ne baš uspešnog školovanja na Univerzitetu Prinston dobrovoljno prijavio za odlazak u rat, dvadesetdvogodišnji Frensis Skot Ficdžerald (1896-1940) smešten je u vojni kamp u Montgomeriju u Alabami. Nije ni slutio da će se te 1918. godine Prvi svetski rat završiti i da će umesto odlaska u „akciju", na podijumu za ples sresti ženu svog života. Na prvi pogled zaljubio se u lepu Zeldu Sejr (1900-1948), u kojoj je prepoznao neustrašivu heroinu iz svojih priča. 
Saznao je da ta osamnaestogodišnja devojka, kćerka uglednog sudije, ima "soli u glavi", titulu lepotice, brojne udvarače i klub obožavalaca pod imenom "Z. S." Čvrsto je rešio da se njom oženi.

Raskid veridbe trajao je kratko – čuvena "plavokosa đavolica" promenila je mišljenje kada je u novinama pročitala Skotovu novelu "Izgubljena deca". Svojim književnim darom zaključila je da je u pitanju vrhunski pisac i željna zajedničke slave izgovorila je sudbonosno "da".

Odlučila je da drsko "šutne porodicu i tabue" i uz svog "idola" ostane "večno mlada i beskrajno neodgovorna". S te strane naišla je na veliko odobravanje: Skot je podsticao da se ludira i skandalozno ponaša, jer mu je tako više ličila na devojke o kojima je maštao i pisao. Osim toga pravila mu je ogromnu reklamu, jer su ih svi prisutni, a naročito fotografi, radoznalo posmatrali kako na zabavama, tako i na ulici. Uz moderno obučenu i upadljivo našminkanu "bebi vamp" sve više se i sam doterivao, čak je "kolmovanjem" kovrdžao kosu i zelene oči isticao krejonom.

 Foto: Wikipedia

Prkosili su sređenom, građanskom životu i uz ružičaste naočare pijanstva svet doživljavali na veseo i bezbrižan način. Ali, čim bi ostali trezni i sami kod kuće, obuzimalo ih je turobno raspoloženje, koje je dovodilo do svađa. Zelda je već tada pokazivala strah od starosti, ali i prve znake duševne bolesti, koja je postojala u njenoj porodici. Izjavljivala je: „Ne želim da me vidiš kako starim. Jednostavno treba da umremo u tridesetoj". prenosi fb stranic akfjkdf

okom 1924. godine u vili na Antibima, kada je nastajao čuveni roman "Veliki Getsbi", brak im je zapao u veliku krizu. Pošto se osetila zanemarenom i odbačenom, nekadašnja kraljica balova poželela je da iznova iskuša svoje zavodničke moći. Tada je imala mesec dana dugu ljubavnu aferu s francuskim oficirom, a kada se to otkrilo, nastao je pakao. Zelda je pričala da su je iz bungalova, gde se sastajala sa draganom, kidnapovala dva mafijaša koja je unajmio njen suprug. Ubrzo zatim našla se u kućnom pritvoru, gde je popila dve pune bočice lekova "da bi spavala".

Skot je naložio kuvarici i baštovanu da preljubnicu drže na oku i čim bi pao mrak zaključavao je u sobu. Zatim je na miru prepisivao njen dnevnik i novonastale pripovetke: neke primerke poslao je u Njujork i dobro prodao, ali pod svojim imenom!

Ficdžeraldovi su odlučili da putuju Na Kubu. Putovanje je bilo katastrofalno: Skot je bio pretučen kada je pokušao da zaustavi borbu petlova i vratio se u SAD toliko pijan i iscrpljen da je hospitalizovan. Posle te epizode Ficdžeraldovi nikada više nisu videli jedno drugo. Skot se vratio u Holivud i Grejemovoj, dok se Zelda vratila u bolnicu.

Na nadgrobnom spomeniku grobnice gde Skot i Zelda počivaju, uklesane su reči iz "Velikog Getsbija": "I tako, probijamo se kao brodovi što protiv struje plove, a stalno klizimo natrag, u prošlost". Skot i Zelda su pisali jedan drugom stalno sve do njegove smrti. Zelda nije bila u stanju da ode na njegovu sahranu u Rokvilu, Merilend.

 Foto: imdb

Da mu je sudbina kao životnu saputnicu namenila Zeldu, svi su na prvi pogled mogli da zapaze. U časopisu "Njujorker" zabeleženo je da su izgledali kao porodica, već i pre nego što su se venčali, i da su ličili kao brat i sestra. Ili kao što je Skot u jednom od poslednjih pisama svojoj supruzi rekao: "O Zelda, mi smo bili jedan jedini čovek i tako će pomalo uvek biti".