Koliko znate o spavanju? Predstavljamo vam najzanimljive činjenice o spavanju koje gotovo sigurno ne znate! Zzzzzzzzzzz... Srećan vam Svetski dan spavanja! Svetski dan spavanja obeležava se širom sveta 16. marta, od 2008. godine. Cilj je da se skrene pažnja na važnost sna, na to koliki uticaj spavanje ima na zdravlje, ali i da se skrene pažnja na probleme i poremećaje u spavanju.
Foto: Shutterstock
Pošto već verovatno dosta znate o tome koliko je i zašto spavanje važno za zdravlje, neka Svetski dan spavanja bude povod da saznate nešto zanimljivo o spavanju.
Pre nego što smo dobili televiziju u boji, samo 15 odsto ljudi je sanjalo snove u boji, dok stariji ljudi i dalje češće nego mlađi sanjaju crno-bele snove, dokazano je studijom.
Ovaj podatak se, očito, razlikuje u odnosu na životni vek osobe, ali u proseku, čovek provede trećinu života spavajući.
Kalifornijski student Rendi Gardner je 1964. godine postavio svetski rekord tako što nije spavao 11 dana. To, definitivno, nije pametno, a i on je osetio posledice ekstremne iscrpljenosti na svojoj koži, dok su drugi, koji su bili budni toliko dugo, umrli.
Foto: Shutterstock
Mnogi ljudi čiji su partneri ili deca gluvi prijavili su da često u snu koriste znakovni jezik.
Svima nam je povremeno teško da ustanemo iz kreveta ako ne spavamo dovoljno, ali onima koji pate od disanije je posebno teško. Najverovatnije je to forma sindroma hroničnog umora.
Neki ljudi su počinili zločine tokom parasomnije, uključujući i to da su vozili dok spavaju, ili su nekoga povredili.
Sigurno vam se barem jednom desilo da ste u nekom polusnu imali osećaj da negde padate? Nije baš sasvim jasno zašto se to dešava, ali stručnjaci kažu da je to savršeno zdravo i smatraju da uzrok može da bude anksioznost, kofein ili fizička aktivnost pre leganja u krevet. Češće se dešava mladim ljudima nego starijim.
Foto: Shutterstock
Prema podacima nekih studija, oko 15 odsto ljudi mesečari, a dodaju i da je mit da ne treba da budite osobu koja mesečari.
Nijedno od to dvoje nije dobro, očigledno, ali naučnici tvrde da je, kratkoročno gledajući, nedostatak sna opasniji od nedostatka hrane.
Ljudi koji su rođeni slepi obično sanjaju kroz zvukove, emocije, mirise. Kod onih koji su nekada imali normalan vid to ne mora da bude slučaj.
Nakon još pet minuta, nećete se sećati 90 odsto sna. Sigmund Frojd je u svojim izučavanjima tvrdio da je to zbog toga što snovi predstavljaju naše potisnute misli, pa mozak želi što pre da ih se oslobodi nakon buđenja. Naučnici danas smatraju da jednostavno više koristimo mozak kada smo budni i da zbog toga zaboravljamo snove čim se probudimo.
Foto: Shutterstock
Studija je pokazala da nenaspavanost drastično smanjuje toleranciju na bol, mada nije baš sasvim jasno zašto.
Ukoliko vam treba manje od pet minuta da zaspite nakon leganja u krevet, to znači da ste iscrpljeni.
Zamislite koliko bi sjajno bilo da možete da spavate bez obzira na to gde ste i koje je vreme!
Pa, svakako ima smisla... Kad imate više novca i ne razmišljate o tome da li ćete imati za sve potrepštine, definitivno se bolje i mirnije spava.
Istraživanja pokazuju da se sa noćnim morama najčešće povezuju osećaj tuge, krivice i zbunjenosti.
Ljudi najveći umor osećaju oko dva sata ujutru i oko dva sata popodne. Zato ste tako pospani oko ručka...
Foto: Pixabay
Stres, fizičke ili mentalne bolesti, smene na poslu, ishrana, fizička aktivnost, porodična istorija – sve to mogu da budu uzroci nesanice.
Ukoliko ste budni 16 sati, to smanjuje vaše performanse koliko i nivo alkohola u krvi od 0,5 promila.
U 17. veku je bilo normalno da ljudi ustanu usred noći. Tada su spavali iz dva puta, a pauza između spavanja je trajala oko dva sata - to je bilo vreme za čitanje, molitvu, druženje sa ukućanima ili intimnost.
Nedostatak sna smanjuje nivo hormona leptina, koji reguliše apetit. Zbog toga ćete, ako ne spavate dovoljno, lakše nabaciti višak kilogrmaa.
Stručnjaci kažu da je najveća smetnja snu pristup Internetu 24 časa.