Rezultati istraživanja – da biste napredovali u karijeti, morate biti glupi?!

U modernom poslovnom okruženju ne isplati se biti pametan, niti se to traži. Tako bi se ukratko mogla opisati suština istraživanja do kog su profesori Andre Spajs i njegov kolega Mats Alveson došli pripremajući knjigu “Paradoks gluposti”.

Foto: Shutterstock

Više od jedne decenije, dvojica profesora su istraživali različite kompanije iz različitih sektora i biznis okruženja i zaključili da se danas od mladih i obrazovanih ljudi koji izlaze na tržište rada, više ne očekuje da koriste svoju pamet.

Umesto toga, menadžmenti savremenih kompanija će im dodjeljivati rutinske zadatke koje će ti mladi ljudi smatrati glupim. Nakon nekoliko godina iskustva, shvatiće da su oni koji napreduju u tim uspešnim kompanijama, zapravo oni koji umeju da isključe mozak i rade po unapred zacrtanoj rutini.

Jedan od načina na koji organizacije stimulišu svoje zaposlene da ne razmišljaju previše je birokratija. Pravila i procedure usmerile su ih da energiju troše na birokratiju umesto na rešavanje problema. Primer su doktori i učitelji koji sve manje vremena provode sa pacijentima, odnosno decom, a sve više baveći se papirologijom.

Potrebno je ne da radite dobro, već da izgledate dobro

Mladi, obrazovani, ambiciozni ljudi već na početku svoje karijere u savremenim kompanijama shvataju da nije njihovo da rešavaju probleme, već da izgledaju dobro. Oni koji dolaze s rešenjima problema svojih klijenata ne bivaju dočekivani s lovorikama. Oni čija Power Point prezentacija dobro izgleda, mnogo bolje prolaze.

Vera u liderstvo

Još jedan značajan izvor gluposti u poslovanju, prema mišljenju autora, jeste vera u liderstvo. Pravi lideri su jako retki. Većina današnjih menadžera dane provodi na sastancima, ispunjavajući norme i razmenjujući informacije. Jednom rečju, oni su birokrate.

Da bi svoju ulogu učinili važnijom, oni odlaze na razne kurseve, seminare i obuke. Prema istraživanju Džefrija Pfefera sa Univerziteta Stanford, samo u SAD godišnje se potroši 14 milijardi dolara na razvoj liderstva, ali to nema nikakav uticaj na kvalitet liderstva.

Autori knjige kažu da većina zaposlenih lidere smatra nepotrebnim, pa čak veruju i da ih ometaju u poslu.

Foto: Shutterstock

Moć brenda

Mnogi šefovi misle da će pukom promenom imena ili brenda promeniti celu kompaniju. To uglavnom podrazumeva promenu logotipa, ali malo šta drugo se menja.

“Univerzitet Zapadni Sidnej” potrošio je milione da bi postao “Zapadni Sidnej univerzitet”. Nekadašnja “Australijska Opera” postala je “Opera Australija”, a kroz isti skupi proces prošla je i Nacionalna banka Australije, bez značajnjiih efekata. 

Autori knjige razgovarali su sa stručnjacima iz oblasti marketinga čiji je posao bio da plasiraju novi brend paste za zube, ali kada su ih pitali šta je stvarno važno kada je prodaja pasti za zube u pitanju, rekli su da će “kupci zapravo kupiti bilo šta sa rafa što je na sniženju”.

Možda najbolji primjer kako je “ribrending” (promena brenda) loša ideja je kompanija “Britiš ervejz” krajem devedesetih. 

U želi da se drugačije pozicioniraju na tržištu, odnosno više okrenu ka svetu, menadžment kompanije promovisao je novi slogan – “omiljena svetska aviokompanija” – i zamenili su zastavu Velike Britanije na avionima sa dizajnom inspirisanim svetskom umetnošću.

Svega nekoliko nedelja kasnije, menadžment kompanije odlučio je da sve vrati na staro, nakon što je čak i tadašnja premijerka Margaret Tačer maketu “rebrendiranog” aviona u svojoj kancelariji prekrila maramicom, da ga ne gleda.

Želja da se imitiraju druge kompanije

“Ako Google to radi, to je dovoljno dobro za bilo koju kompaniju”, logika je kojom se vode biznis lideri, ali često nema realnog opravdanja za uvođenje strategija i taktika koje su se kod nekog drugog pokazale dobro. Čak i najbolja praksa, u nekim drugim kompanijama može da bude jako loše rešenje.

Jedno istraživanje u SAD pokazalo je su kompanije spremne da plate više novca za imenovanje na nove funkcije da bi privukli natprosečne kandidate, ali ispostavilo se da to nema nikakvog efekta na preformanse firme jer se takvi kandidati pre ili kasnije uklope u “zaglupljujuću” igru da bi napredovali.

Foto: Shutterstock

Samo pratite gomilu i preskačite sopstvene greške

“Bili smo iznenađeni koliko je malo potrebno pametnim ljudima da se uklope u kolektivnu glupost i da za to budu nagrađeni. Praćenje pravila bez ikakvog razmišljanja – iako su ista bila potpuno kontraproduktivna, značilo je da će profesionalce njihovi šefovi ostaviti na miru. Lansiranje raznih novih “brending” strategija je značilo da menadžeri mogu da se bave laganim poslom manipulacije površinskim utiscima, dok se nisu bavili težim poslom rešavanja problema u organizaciji. Tako su svi mogli da slede glupe procedure i da izgledaju kao “posvećeni građani kompanije” dok zajedno sa svojim šefovima ignorišu realne i vidljive probleme. Takvo ponašanje “bez mozga” je donosilo velike benefite pojedincima, ali je mnogo koštalo firme.”, navode autori.

Što je najgore, ljudi u korporacijama imaju veoma slabu pažnju, pa se preko velikih grešaka jako lako prelazi. A velika kompanija nudi i mnogo mesta da se greške sakriju, a oni koji preskaču sopstvene greške, mogu i da napreduju daleko, dok te greške ne postanu očigledne.

Kultura pozitivnog razmišljanja

Kultura pozitivnog razmišljanja takođe je prisutna u mnogim kompanijama. Jedna IT kompanija koju su istraživači izučavali, zaposenima je nametala moto “nemoj da mi donosiš probleme, donesi mi rešenje”. Ideja je bila da se stvori radno mesto na kome će ljudi biti zadovoljni, ali jedan bivši zaposleni opisao ih je kao “sektu”.

Kolektivnu glupost nije moguće sakriti. Primer za to je kompanija “Nokia“. U periodu njihove propasti, od 2007. do 2013. godine, menadžeri kompanije ohrabrivali su svoje zaposlene da gledaju samo pozitivno na stvari. To je dovelo do toga da su zaposleni žmureli na loše vesti, a samim tim i propustili susret sa realnošću.

Starijim menadžerima bilo je potrebno više od godinu dana da uvide šta nije u redu sa novim Nokijinim “pametnim” telefonima. Dok su primetili grešku i počeli da je ispravljaju, “Samsung” i “Apple” preuzeli su tržište.

4 zlatna pravila ako želite da napredujete u savremenom korpo okruženju:

1) Radi šta drugi rade, makar ti se to čini i pogrešnim

2) U svetu u kome glupost dominira izgledati dobro je važnije nego biti u pravu.

3) Oni koji donose odluke češće vide samo uvod ili PowerPoint prezentaciju. Najgluplja ideja može da prođe ako je dobro prezentovana.

4) Šef uvek zna najbolje.