Većina vas je čula frazu „Imaš oči na mamu, a temperament na tatu“ ili bar nešto slično njoj. S druge strane rečenicu kao „Patim od agorafobije kao moj deda“ praktično niko nije nikada izgovorio. Ipak, postoje neke nasledne osobine koje dobijamo od roditelja, a koje određuju našu ličnost.
Foto: Shutterstock
Prosto je neverovatno koliko se informacija relevantnih za naše ponašenje krije u DNK naših ćelija. I mada naučnici još uvek uglavnom nisu u stanju da tačno odrede koliki je doprinos gena, vaspitanja i uticaja iz okoline na karakteristike naše ličnosti, mnoge studije su otkrile da ne nasleđujemo samo fizički izgled i inteligenciju već i osobine kao što su smisao za humor i štedljivost.
Saznajte u našem tekstu u slučaju kojih 5 ljudskih karakteristika genetika igra velika ulogu.
Foto: Shutterstock
Mnogi misle da je smisao za humor stečena osobina koja zavisi pre svega od okruženja u kome odrastamo. Po ovoj naivnoj teoriji, ako smo u društvu duhovitih ljudi, i sami ćemo postati duhoviti. Naravno, to nije tako, a naučnici su otkrili i zašto. Naime, humor, kao i mnoge druge naše karakteristike, je delimično genetski determinisan.
Za sada se zna da se osobe sa jednom verzijom gena 5-HTTLPR više smeju i uživaju u šalama od osoba sa drugom verzijom istog gena. Rezultati ove studije su se pokazali konkluzivnim čak i kada uzmemo u obzir nacionalnost, starost i pol učesnika istraživanja.
Foto: Shutterstock
Procenjuje se da je uticaj gena na razvijanje zavisnosti između 40% i 60%. Najviše je istražena veza između zavisnosti i gena DRD2 koji je odgovoran za funkcionisanje dopaminskih receptora. Osobe kod kojih oni ne funkcionišu kako treba imaju veće šanse da se odaju narkoticima i razviju zavisnost od njih.
Foto: Shutterstock
Neki ljudi su u stanju da noću spavaju svega 5 sati, ali ipak ujutru budu puni energije i elana. Jedna od poznatih ličnosti koja je imala ovu supermoć je i bivša britanska premijerka Margaret Tačer.
Po njoj je gen p.Tyr362His, inače odgovoran za ovu sposobnost, dobio nadimak Tačer gen. Osobe sa ovim genom ne samo što spavaju manje, već su i znatno produktivnije posle dugog perioda budnosti u odnosu na druge ljude.
Foto: Shutterstock
Eksperti tvrde da kada je u pitanju novac, nasleđene osobine mogu da objasne bar 30% našeg ponašanja. Naime, pokazalo se da su neki ljudi genetski predodređeni da više štede bez obzira na nivo njihovog bogatstva, pol ili starost.
Ove osobe takođe poseduju više samokontrole i u drugim domenima života pa tako ređe pate od gojaznosti i bolesti zavisnosti.
Foto: Shutterstock
Mnogi faktori određuju da li ćemo kao odrasle osobe biti ektroverti ili introverti. Jedan od najbitnijih je svakako i genetika, tačnije geni WSCD2 i PCDH15.
Sledeći put kada pomislite da je razlog vaše društvenosti činjenica da su vas roditelji terali u mladosti da učestvujete u najrazličitijim vanškolskim aktivnostima, razmislite ponovo. Veće su šanse da ste ekstrovertni jer su i vaši preci bili takvi.