Naučnici otkrivaju – ovo su 12 čudnih znakova koji ukazuju na visoku inteligenciju

Foto: Shutterstock

Vaš kažiprst je duži od domalog prsta

Prema rečima norveškog doktora Karla Pinska, ljudi koji imaju najduži kaži prst odlično se bave matematičkim problemima. Ali slaba strana je komunikacija. Istraživači su takođe otkrili da se finansijski uspeh osobe može odrediti prema dužini prstiju.

Često psujete

Možda zvuči čudno, ali upotreba "loših" reči ukazuje na visok intelekt. Inteligentni ljudi imaju bogat vokabular, koristeći širok spektar reči da izraze svoje emocije. Sve do nedavno postojalo je uverenje da su loše reči koristili samo neobrazovani ljudi zbog nedostatka rečnika. Ali, istraživanje psihologa je pokazalo suprotno.

Često ste nervozni i skloni panici

Psiholozi iz Izraela sproveli su anketu koja je pokazala da su pametniji ljudi skloniji pesimizmu. Oni misle da su intelektualci navikli da analiziraju događaje iz prošlosti, kako bi posvetili više pažnje na moguće buduće događaje.

S jedne strane, inteligentni ljudi su bolje pripremljeni za potencijalni problem dok su s druge strane stalno pod stresom.

Više volite da budete sami nego u društvu ljudi

Pametnim ljudima nije potrebno puno prijatelja da se dobro provedu. Istraživanje koje su sproveli Norman Li i Satoši Kanazava pokazalo je da inteligentni ljudi žele da provode vreme sami, dok ih druženje sa puno ljudi više umara nego što ih zadovoljava.

Takođe, inteligentni ljudi imaju tendenciju da razgovaraju sami sa sobom. Ovo je znak napredne inteligencije, nije ludilo, piše Tportal.hr.

Foto: Shutterstock

Naučili ste da čitate vrlo rano

Činjenica je da neka deca nauče da čitaju pre, a neka kasnije. Deca koja ranije nauče da čitaju su inteligentnija. Britanski naučnici Stjuart J. Riči, Timoti K. i Robert Plumin veruju da rano čitanje samim tim čini decu pametnijim jer im omogućava da pročitaju veći broj knjiga.

Naravno, ovo važi i za ljude koji čitaju različitu literaturu, ne samo jedan žanr ili jednog autora.

Stariji ste od svoje braće ili sestara

Naučnici sa edinburgškog Univerziteta su dokazali da starija deca uvek imaju malu, ali značajnu prednost kada je u pitanju koeficijent inteligencije. Obično imaju 3 boda više od mlađih. Ova razlika nije vezana za biološke ili genetske faktore, već za psihološku interakciju između roditelja i dece.

Vaša visina je iznad proseka

Istraživanje na Prinstonu je pokazalo da viša deca dobijaju više poena na testovima inteligencije. Ovo se može primetiti u ranom detinjstvu. Trogodišnja deca koja rastu brže dobijaju bolje rezultate od nižih vršnjaka.

Pohađali ste časove muzike

Istraživanje je pokazalo da su deca koja su devet meseci provela na časovima muzičkog vaspitanja (pevanje ili sviranje) imala veći IQ od drugih. U 2013. je istraživanje pokazalo da je visok IQ glavni razlog zašto ova deca biraju muziku.

Foto: Shutterstock

Imate normalnu telesnu težinu

Anketa iz 2006. godine pokazala je jaku vezu između indeksa telesne mase i kognitivnih sposobnosti. Ljudi koji su imali nadprosečni indeks imali su slabije rezultate u obavljanju obaveštajnih ispitivanja u poređenju sa drugim grupama.

Francuski naučnici analizirali su podatke od 2.200 ispitanika u roku od 5 godina i pokazali da je obim struka direktno povezan sa visinom inteligencijom.

Ne uživate u vežbanju

Američki naučnici su otkrili da su ljudi koji vole intelektualni rad manje aktivni. Ljudi sa višom inteligencijom žele aktivnosti koje zahtevaju mentalne napore, kao što je igranje šaha.

Imate plave oči

Profesori na Univerzitetu u Luisvilu tvrde da ljudi sa plavim očima imaju veći koeficijent inteligencije od onih sa tamnijim. Ljudi sa svetlim očima mogu se suočiti sa teškim situacijama ispravnim razmišljanjem i donošenjem racionalnih odluka. Ljudi sa tamnim očima pokazuju bolje rezultate kada je potrebna hitna reakcija.

Osetljiviji ste na zvukove

Svakodnevni zvuci poput pucketanje poda, pa čak i glasno disanje mogu ometati ljude sa visokim koeficijentom inteligencije. Naučnici sa Univerziteta u Helsinkiju sproveli su istraživanje koje pokazuje vezu između sposobnosti osobe da pronađe neobična rešenja i nemogućnost ignorisanja zvukova oko nje.