Zašto morate verovati instinktu

U priručnicima za samopomoć često čitamo da se "treba osloniti na unutrašnji glas", ali u kolikoj je meri ta preporuka naučno utemeljena?

U velikoj meri, smatraju američki naučnici, ističući da je instinkt deo razrađenog zaštitnog sistema koji nas podstiče da izbegavamo određene situacije.

Priznaju da je teško prepoznati kada verovati instinktu, osećaju koji se neretko povezuje sa strahom ili sumnjom, ali na osnovu rezultata nedavnog istraživanja za to postoji naučno opravdan razlog.

U članku objavljenom u časopisu "Physiology", radu naučnika sa floridskog Državnog univerziteta stoji da signali koje naš stomak šalje mozgu "imaju velik uticaj na naše osećaje, raspoloženje i na odlučivanje", pa su često odgovor na zabrinjavajuće ili preteće događaje.

Doktor Linda Rinaman, neuropsihijatar sa univerziteta na Floridi tvrdi da naš "stomak" neprestano komunicira s mozgom preko najdužeg moždanog nerva - vagusa. Ime mu potiče od latinske reči "vagus", što doslovno znači "lutajući".

Zato se ponekad za njega koristi i naziv nerv lutalica, jer luta od moždanog stabla kroz vrat, grudni koš i abdomen, pa se grana po organima u obliku pleksusa.

Nerv prenosi poruke iz mozga prema abdomenu i obratno, a ovo drugo ljudi često nazivaju "leptirićima u stomaku" koji nas podstiču da procenimo neku situaciju i odlučimo hoćemo li je izbeći ili se s njom suočiti.

Rezultati istraživanja koje je dr Rinaman sprovela s kolegom Džejmsom Maniscalcom s čikaškog Univerziteta Ilinois upućuju na to da signali koji kreću iz našeg gastrointestinalnog trakta ponekad funkcionišu poput crvene zastave koja nas sprečava u tome da učinimo neku grešku.

To se događa jer nas poruke koje dobijamo prisiljavaju da izbegnemo neke opasne situacije na način da izostavimo sistem nagrađivanja u mozgu.

"Povratni signali koje nam omogućuje nerv lutalica deluju poput neke vrste zaštite i podstiču nas na oprez", kaže Rinaman.

Istovremeno podaci istraživanja pokazuju da i ishrana može imati veliki uticaj na kvalitet signala koji nam stižu iz stomaka, što ponekad utiče na promenu raspoloženja ili ponašanja.

Dr Rinaman tvrdi da ishrana bogata mastima može rezultirati upalom u gastrointestinalnom traktu, a to menja signale koje šalje vagus, te, posledično može rezultovati anksioznošću i depresijom.