Naučnici tvrde da evolucija ide u kontrasmeru

Naučnici tvrde da je čovečanstvo dostiglo svoj maksimum kada je reč o visini, izdržljivosti i dugovečnosti, a pokušaji premašivanja tih granica snagom organizma dovode do njegovog uništavanja.

 Foto: Pixabay

Oni smatraju da je vrlo moguće da će se ljudi u budućnosti vratiti na nekadašnju prosečnu visinu, dok će se životni vek skratiti. U poslednjih 100 godina životni standard se znatno povećao u mnogim zemljama. Pravilna prehrana, razvijena medicina i higijena doveli su do toga da su ljudi narasli i počeli da žive duže. Međutim, početkom osamdesetih prosečna visina žena iznosila je 170 centimetara, a muškaraca 180, a od tada se pokazatelji nisu menjali.

Takođe, životni vek nije se produžio iznad 120 godina. Takve podatke izneli su francuski naučnici koji su analizirali veliki broj informacija prikupljenih u poslednjih 150 godina, koje se tiču prosečne visine, trajanja životnog veka i telesnih sposobnosti ljudi. Istraživači su uzeli u obzir genetske činioce i uticaj okoline pa su došli do zaključka da je čovečanstvo dostiglo krajnju granicu: zahvaljujući napretku u prehrani, medicini i nauci povećao se broj zdravih ljudi, ali visina i prosečni životni vek se ne menjaju, dok se novi sportski rekordi minimalno razlikuju od prethodnih.

Ipak, stručnjaci su uvereni da će se ljudi u bliskoj budućnosti vratiti na nekadašnju visinu, a i životni vek će se skratiti.

“Osnovni zadatak današnjice je da se ovi pokazatelji održe na visokom nivou. Promjene životne sredine, uključujući i klimatske, mogu od nas zahtevati mnogo više napora i finansijskih sredstava, kako bi sve ostalo kao pre. Međutim, istraživanja pokazuju da se nešto počelo da se menja, i to ne nabolje. Tako se u proteklih 10 godina u pojedinim afričkim zemljama smanjila prosečna visina stanovništva. To ukazuje da već sada postoje društva koja ne mogu osigurati dovoljno hrane za svoju decu i voditi računa o njihovom zdravlju”, ističu autori članka, a prenosi ruski Sputnjik.

 Foto: Shutterstock

Osim visine i životnog veka, u poslednjih 100 godina povećana je i ljudska izdržljivost, a o tome svedoče novi sportski rekordi. Međutim, prema mišljenju američkih stručnjaka, ne treba očekivati nove rekorde kada je reč o maratonu ili biciklističkim trkama jer je telo svakog čovjeka sposobno sagorevati samo dva i po puta više energije nego što troši dok je u stanju mirovanja. Ako se ta granica prekorači, organizam oštećuje mišiće i tkiva, pokušavajući nadoknaditi deficit kalorija. Prema mišljenju stručnjaka, čak ni najsposobniji sportista ne može da premaši tu barijeru.

Tokom nekoliko meseci istraživači su pratili zdravlje sportista koji su učestvovali u biciklističkoj trci Tur de Frans koja je trajala više dana, kao i onima koji su učestvovali u maratonu dugom 140 dana, od Los Anđelesa do Njujorka. Istraživači su potom uporedili rezultate s bazalnim metabolizmom, odnosno s količinom energije koju sportisti troše tokom mirovanja.

Кako se ispostavilo, na početku takmičenja sportisti su trošili mnogo kilokalorija, ali nakon nekoliko nedelja njihove energetske potrebe naglo su se smanjile na oko 1.200 kilokalorija. Istovremeno, istraživači su izmerili i potrošnju energije kod trudnica. Dobijene su se brojke poklopile s rezultatima sportaša. Buduće majke u proseku su sagorevale isti broj kalorija koliko i učesnici u maratonu u poslednjim danima trke.

Prema rečima stručnjaka, razlog je za to specifičnost ljudskog organizma koji ne može potrošiti mnogo više kalorija nego što telo troši u stanju mirovanja.

 Foto: Shutterstock

“Tokom procesa evolucije, ljudi su postali mnogo izdržljiviji od ostalih primata. To se dogodilo zato što su tokom prirodne selekcije opstajali fizički aktivni pojedinci, posebno oni koji su mogli trčati preko velikih udaljenosti. Ali moguće je i to da je izdržljivost povezana s dužim periodom trudnoće, ili čak s povećanom potrošnjom energije našeg mozga”, smatraju autori istraživanja.

Američki stručnjaci koji su obradili statistike smrtnosti iz 40 zemalja u poslednjih 100 godina, izračunali su maksimalan životni vek koji čovek može da dostigne, a on iznosi 125 godina. Najduži životni vek na zemlji imala je Francuskinja Žan Kalmen koja je umrla u 123. godini života.

“Borba protiv infektivnih i kroničnih bolesti verovatno će produžiti prosečni životni vek, ali ne i njegov maksimum. Stoga je potrebno preraspodeliti resurse. Sredstva koja se danas troše kako bi se produžio životni vek mogla bi se usmeriti na to da se produži trajanje zdravog života, odnosno da se ljudi osećaju dobro i u starosti”, zaključili su autori.