Zanimljive stvari saznamo kada se spoje nauka i priroda. Nedavna istraživanja sugerišu da priroda može mnogo da pomogne našem mozgu i telu da ostanu zdravi.
Foto:Shutterstock
Jasno je da bilo koja fizička aktivnost može smanjiti stres i anksioznost, ali postoji nešto u boravku u prirodi što pomaže još više.
U nedavnom eksperimentu sprovedenom u Japanu, učesnicima je naloženo da hodaju ili šumom ili urbanom sredinom dok im se mere puls i krvni pritisak. Učesnici su takođe popunili upitnike o svom raspoloženju i nivou stresa.
Rezultati su pokazali da su oni koji su šetali šumama imali znatno niže otkucaje srca i veću opuštenost mišića, a samim tim i manje stresa, te su prijavili bolje raspoloženje i manje anksioznosti od onih koji su šetali u urbanim sredinama.
Istraživači su zaključili da postoji nešto u boravku u prirodi što blagotvorno utiče na smanjenje stresa.
U drugoj studiji, istraživači u Finskoj otkrili su da su stanovnici gradova koji su šetali samo 20 minuta kroz šumu prijavili značajnije smanjenje stresa od onih koji su se šetali centrom grada.
Foto:Shutterstock
Danas živimo sa sveprisutnom tehnologijom dizajniranom tako da nam neprestano privlači pažnju.
Ali mnogi naučnici veruju da naš mozak nije stvoren za takvu vrstu informativnog bombardovanja i da to može dovesti do mentalnog umora i sagorevanja, što zahteva vraćanje pažnje u normalno, zdravo stanje.
Istraživači veruju da boravak u prirodi obnavlja iscrpljene resurse pažnje, što nam može pomoći da budemo otvoreniji za kreativnost i rešavanje problema. Jedno istraživanje otkrilo je da je uticaj prirode na obnavljanje pažnje ono što je doprinelo poboljšanju rezultata na kognitivnim testovima za učesnike studije.
Foto:Shutterstock
U nizu eksperimenata koje su sprovodili istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji, između ostalog je posmatran potencijalni uticaj prirode na spremnost ljudi da budu velikodušni prema drugima i korisni, istovremeno razmišljajući koji faktori mogu uticati na taj odnos.
U okviru svoje studije, istraživači su izlagali učesnike lepim scenama prirode, a zatim su posmatrali kako se učesnici ponašaju igrajući dve društvene igre – Igru diktatora i Igru poverenja.
Nakon što su bili izloženi lepšim scenama prirode, učesnici su se ponašali ljubaznije i sa većom dozom poverenja prema drugima od onih koji su bili uskraćeni za prirodne lepote.
U drugom delu studije, istraživači su tražili od ljudi da popune anketu o svojim osećanjima dok sede za stolom na kome su postavljene manje ili više lepe biljke. Posle toga, učesnicima je rečeno da je eksperiment završen i da mogu da odu, ali da se, ako žele, mogu dobrovoljno prijaviti da naprave origamije za program pomoći u Japanu.
Rezultati su pokazali da je prisustvo lepših biljaka znatno povećalo broj ždralova koje su napravili učesnici i da je na taj porast, opet, uticala pozitivna emocija izazvana prirodom.