Loše navike kojima skraćujete život vašem psu

Kao ponosni vlasnici pasa uglavnom svi mislimo da našim ljubimcima pružamo zdrav i srećan život. Dajemo im hranu, sklonište, mazimo ih, igramo se kad imamo vremena i to je to.

Foto: Shutterstock

Da, ovo jesu neke pretpostavke da će naš ljubimac doživeti očekivanu životnu dob u sreći i radosti. Ali to nije sve. Razmislite malo na drugi način. Da li i šta radimo da bi im svesno ili nesvesno skratili život? 

Evo nekoliko primera, koje je izdvojio portal Petface: 

Dajemo psu da jede koliko želi 

Podaci iz različitih istraživanja govore da je 53% pasa preterano gojazno! Mnoga istraživanja govore da čak 95% vlasnika uopšte ne prepoznaje prekomernu težinu kod svojih ljubimaca. Ljudi ne shvataju da psi ne obrađuju hranu kao mi ljudi. Tridesetak grama čedar sira za psa je po kalorijama isto što i jedan i po hamburger ili 3 čokoladice za ljude! Većina vlasnika se ne pridržava propisanih količina hrane za pse (po pravilu daju veću količinu), pa i to dovodi do gojaznosti. Preterana težina utiče na kvalitet života, a neretko i na životni vek. Brojni su zdravstveni problemi koji nastaju kao posledica prekomerne težine. 

Zanemarujemo dentalnu higijenu 

Oboljenja zuba i desni su veoma česta kod pasa. Neka Američka istraživanja govore da čak 85% pasa starijih od 5 godina pate od nekog oblika ovih oboljenja. Ostaci hrane, bakterije i drugi patogeni se nakupljaju na zubima i formiraju plak i kamenac. Dolazi do potiskivanja desni, ogoljenja zuba, kvara, klimanja i ispadanja. Bakterije se krvotokom šire telom i mogu da izazovu probleme sa srcem i bubrezima. Dakle, četkice u ruke i što češće uklanjajte naslage sa zuba i desni svog ljubimca. To će mu sigurno omogućiti zdraviji i duži život. 

Preskačemo redovne godišnje preglede kod veterinara 

Ni jedan pas nije lud za veterinarom, a i nama to predstavlja aktivnost koju baš ne volimo. Međutim, redovan pregled može da doprinese da se znaci nekih čak i veoma ozbiljnih oboljenja primete mnogo ranije. To će omogućiti mnogo efikasnije lečenje, a u mnogim slučajevima spasavanje života ili produžetak kvalitetnog života ljubimca. 

Ne obezbeđujemo psu dovoljno fizičkih aktivnosti 

To što ste se zajednički igrali u nedelju, ne znači da do petka više ne treba da ljubimcu bacate lopticu koju će vam on besomučno vraćati. Fizička aktivnost pomaže u održavanju adekvatne težine, mišićne mase, zdravlju zglobova, a posebno poboljšava mentalne sposobnosti vašeg ljubimca. 

Pušite u prostoriji u kojoj živi pas 

Pasivno pušenje je opasno za pse kao i za ljude. Pseća pluća nisu sposobna da prerađuju dim od cigareta – uostalom kao ni pluća ljudi. Konstantna izloženost duvanskom dimu može izazvati različite respiratorne probleme, alergijske reakcije pa i razvoj malignih oboljenja. Sve to skraćuje život ljubimca. 

Zaboravljate na zaštitu od buva, krpelja i komaraca 

Redovna primena preparata koji će zaštiti ljubimca od buva, krpelja i komaraca jedna je od pretpostavki zaštite od krajnje opasnih bolesti koje prenose ovi insekti. Sve bolesti, bilo da se radi o alergijskom dermatitisu, prekomernom razvoju unutrašnjih parazita koje prenose buve, babeziji, lajmskoj bolesti, anaplazmozi ili kardiovaskularnoj dirafilariozi drastično utiču na kvalitet i dužinu života. 

Previše aktivnosti 

Nekim rasama, pre svega malim ili onim sa skraćenom njuškom treba prilagoditi nivo i vrstu fizičkih aktivnosti. Šetnje, trčakaranje sa drugarima i igre sa lopticama su korisne iz mnogo razloga ali samo ako su primerene njihovim fizičkim predispozicijama. Takođe, treba obratiti pažnju na temperaturne uslove u kojima se aktivnosti izvode. Vrućina i fizička aktivnost mogu biti krajnje opasni za engleske i francuske buldoge, pekinezere i boksere. 

Dajete svom psu hranu sa stola 

Pored toga što mu dodajete nepotrebne kalorije rizikujete i da mu masnim ostacima izazovete pankreatitis koji može biti fatalan. Uostalom, sve naše namirnice su bogate mastima i šećerima koji imaju više nego poguban uticaj na zdravlje pasa. O hrani koja je otrovna bolje i da ne govorimo! 

Puštate psa da šeta bez nadzora 

Ovo je izvor i uzrok mnogobrojnih nesreća i tragedija. Automobili, drugi agresivni psi, nasilni ljudi, sve su to opasnosti koji vrebaju ljubimca ako se kreće sam po okolini. Povrede od udaraca i ujeda mogu biti krajnje opasne, a neretko i fatalne. 

Niste socijalizovali psa 

Psi koji nisu na vreme socijalizovani na prisustvo ljudi, drugih životinja i okolinu često razvijaju anksioznost, strah pa i agresivnost. Oni ne uživaju u šetnjama i druženju i često su depresivni. Iako depresija nije smrtonosna, drastično utiče na kvalitet ali i dužinu života. 

Niste sterilisali ljubimca 

Definitivno je potvrđeno da su nesterilisani psi u većem riziku po zdravlje od onih koji jesu. Kod ženki se blagovremenom sterilizacijom drastično smanjuje rizik od tumora mlečnih žlezda i pojave piometre – gnojne upale materice. I jedno i drugo oboljenje mogu dovesti do fatalnog ishoda. Kod mužjaka se smanjuje rizik od raka testisa, benigne hiperplazije prostate i raka prostate. Sterilizacija generalno smanjuje rizik od pojave svih polno prenosivih bolesti kao što su bruceloza pasa i transmisabilni venerični tumor pasa. Sve su ovo krajnje opasne bolesti.