Navike kojima nervirate druge – vas čine pametnijim

Neke od ovih navika su stvarno iritantne i loše i zbog njih idete na živce ljudima oko sebe, ali kako se ispostavilo, te navike su ipak dobre po vas. Možda nervirate druge svojim navikama, ali izgleda ste zbog njih pametniji. 

 Foto: Shutterstock

Odugovlačenje

U poslednje vreme se sve veći broj naučnika bavi tom temom i pokušava da otkrije šta stoji iza odugovlačenja - odlaganja obaveza, donošenja odluka… Profesor Adam Grant smatra da nije u pitanju samo lenjost, već da ljudi koji odugovlače čekaju pravo vreme.

Drugim rečima, ova ne baš lepa navika povećava kreativnost jer ljudi daju sebi vremena da razviju neku veću, bolju ideju. Grant ističe da je Stiv Džobs bio pravi primer nekoga ko je odugovlačio i odlagao određene zadatke.

"To vreme za koje je odlagao je bilo dobro utrošeno vreme jer su stvarane nove mogućnosti, različite ideje, nasuprot onom uobičajenom i već poznatom", objašnjava Grant.

Grickanje noktiju

Ni u kom slučaju ne savetujemo da grickate nokte, ali zanimljivi su rezultati jednog istraživanja koje je pratilo 1.000 mališana od trenutka kada su napunili 5 godina. Kada su mališani imali 5, 7, 8 i 11 godina, istraživači su pitali njihove roditelje da li deca grizu nokte ili možda sisaju palac. Trećina dece je imala jednu ili obe navike.

Kasnije, kada su ta deca imala 13 i 32 godine, naučnici su sproveli alergo-test. Ispostavilo se da su odrasli ljudi koji su kao deca imali neku od ove dve navike manje skloni razvoju alergija.

Ipak, stručnjaci nikako ne ohrabruju grickanje noktiju niti sisanje palca. Grickanje noktiju neće napraviti dugoročnu štetu, ali može da ošteti kožu oko nokta i tako vas učini podložnijim infekcijama. Sa druge strane, deca koja sisaju palac rizikuju trajno oštećenje zuba jer prstom guraju zube ka napred.

Kašnjenje

Retko šta nervira ljude više od osoba koje stalno kasne. Ako ste i vi od onih koji nikada ne stižu na vreme, verovatno znate da to nije baš dobro ni po lične, a ni po profesionalne odnose. Zbog ove navike izgledate neorganizovano i mnogi smatraju da time ne poštujete njihovo vreme.

Ipak, ako večito kasnite, to bi moglo da znači da ste veoma optimistični i prilično nerealni, kao i da nemate baš pravu percepciju o vremenu.

"Oni zaista misle da mogu da stignu i na trčanje, i da pokupe odeću sa hemijskog čišćenja, da kupe namirnice i odvezu decu u školu, a sve to za sat vremena", kaže Dijana Delonzor, autorka knjige "Nikada više ne kasnite".

Drugim rečima, ljudi koji stalno kasne se uvek nadaju najboljem, što može da bude mač sa dve oštrice.

Kukanje

Niko ne voli osobe koje se stalno žale - na dosadne kolege, na kišu, na sunce, na loš restoran… Međutim, nedavno sprovedeno istraživanje je pokazalo da su oni pažljiviji jer je razmišljaju malo drugačije, ali i srećniji od onih koji jednostavno sve prihvataju.

Ako imate potrebu da se nekome požalite, postoji način da te negativne emocije izrazite, a da pritom ne rasterate sve bliske ljude oko sebe. Pokušajte da se žalite samo onda kada postoji mogućnost da se neki problem reši jer, ako kukate zbog stvari na koje niko ne može da utiče, džabe je.

Žvakanje žvakaće gume

Postoje situacije u kojima nikako nije pristojno da žvaćete žvaku – na primer, kada odete na razgovor za posao. Ali, kada ste sami ili u društvu bliskih ljudi, to može da bude dobro jer je, kažu stručnjaci, žvakanje žvake ključno za produktivnost i opuštanje.

Istraživanja su pokazala da žvakanje žvakaće gume pomaže da se fokusiramo, poboljšava raspoloženje i smanjuje nivo hormona kortizola odgovornog za stres.

Neuredan sto

Ako, na primer, delite sto sa kolegom, krajnje je nepristojno da na njemu držite neorganizovanu gomilu papira. Ali, ukoliko imate svoj radni sto, onda vaš nered može da ima dobru stranu.

Nedavno sprovedno istraživanje je pokazalo da nered tera ljude da se fokusiraju na svoj cilj i da red traže na nekom drugom mestu.

Nevoljne radnje

Znate ono kada razgovarate sa nekim, a kuckate prstima po stolu, lupkate nogom po podu, i sve to radite nesvesno? To možda nije dobro u nekim situacijama - kada, recimo, razgovarate sa šefom – ali ove navike vam zapravo pomažu da ostanete zdravi.

Jedna studija je pokazala da ljudi koji imaju ovakve nevoljne radnje znače i niži rizik od prevremene smrti jer ublažavaju štetu nanetu višesatnim sedenjem.

Ogovaranje

Tračarenje je zaista užasna osobina koja nema nikakvu poentu, a pritom bi nekoga mogla i da povredi. Međutim, istraživanje pokazuje da bi ogovaranje moglo da nam pomogne da se osećamo bolje – ali, ne bilo kakvo ogovaranje.

Jedna studija je pokazala da kada su učesnici posmatrali prevaru u igri poverenja, njihovo srce je ubrzano radilo. Naučnici su im omogući da na papir napišu poruku koju žele i da je pošalju učesnicima igre, a polovina se odlučila da kaže istinu o varanju drugih igrača.

Istraživači ovaj tip prenošenja informacija nazivaju "prodruštvenim tračarenjem". Nakon što su učesnici studije učestvovali u prodruštvenom ogovaranju, koje ipak podrazumeva govorenje istine, osećali su se bolje i srce je ponovo radilo normalnim ritmom.

Sanjarenje

Pre 7 godina, naučnici su objavili studiju čiji su rezultati ukazivali na to nas sanjarenje čini nesrećnim.

Međutim, nova istraživanja pokazuju da nekoliko minuta sanjarenja dnevno, u kojem ćete sebi dozvoliti da zamišljate šta god želite, čini vas produktivnijim i kreativnijim.

Ispostavilo se da, kada ste usred nekog teškog zadatka, ako date sebi desetak minuta da sanjarite, brže i lakše ćete naći rešenje kada se vratite na zadatak.

Korišćenje poštapalica

To je prilično neprofesionalno i iritantno, ali ispostavilo se da ljudi lakše zapamte i bolje razumeju šta govorimo ako koristimo poštapalice.

I još jedna zanimljivost - pokazalo se da su samouvereni, uspešni ljudi, skloniji korišćenju poštapalica u razgovoru.