Mnogi se plaše da će, ako govore u snu, njihove tajne biti nebezbedne i da će se razotkriti. Pričanje u snu je navika koja se ne može svesno kontrolisati.
Foto: Shutterstock
Po pravilu, u prvoj i drugoj fazi sna javlja se nejasan i nepovezan govor ‒ komplikovani monolozi, koji ne traju duže od pola minuta. U trećoj i četvrtoj fazi sna čovek počinje da „brblja" i stenje.
U rečima izgovorenim u snu nema nekog višeg smisla.
Zbog toga, poručuju ruski istraživači, ne bi trebalo da se plašimo da ćemo u snu otkriti svoje tajne i skrivene misli, „izbrbljati" nešto što ne treba ili da ćemo od partnera saznati nešto što nije imao nameru da nam kaže.
U većini slučajeva pričanje u snu prestaje samo od sebe.
Ukoliko imate ovaj problem neophodno je da isključite alkohol iz upotrebe, naročito u večernjim satima. Na pričanje u snu mogu da utiču i stres, depresija i konzumiranje alkohola, kao i visoka telesna temperatura.