Istraživači sa Univerziteta u Ročesteru otkrili su da tokom spavanja mozak na neki način ispira sav otpad i nepotrebne informacije koje su se u njemu skupljale tokom dana. Ovo su 9 čudnih stvari naše telo radi kada tonemo u san.
Foto: Shutterstock
Ulaskom u REM fazu spavanja, najdublju od svih, mišići udova postaju sasvim paralisani i privremeno kretanje je onemogućeno. Postoji poremećaj spavanja kod kog se ta paraliza zadrži nakon buđenja, nekoliko sekundi ili čak po nekoliko sati.
Ovaj zastrašujući osećaj doživljavali su ljudi koji imaju narkolepsiju - otvorili su oči i nisu se mogli pomaći.
Sve faze spavanja služe specifičnoj svrsi održavanja vašeg tela i mozga zdravim i opuštenim. Postoji pet faza spavanja, a svaka je dublja od prethodne. Kada prođemo svih pet ciklusa, sve kreće iz početka.
Poslednja REM faza je najaktivnija i počinje otprilike od 60 do 90 minuta nakon što zaspite. U ovoj fazi oči se kreću u punoj brzini napred-nazad, a um je usmeren na ono što sanjamo.
HGH hormon, poznatiji kao hormon rasta, odgovoran je za regeneraciju kostiju, mišića i tkiva. Kada spavate, proizvodnja ove materije aktivira se po celom telu i doprinosi isceljivanju rana i obnavljanju ćelija.
Dok smo mladi, ovaj hormon podstiče rast i ima mnogo drugih efekata na telo.
Foto: Shutterstock
Tokom spavanja mišići koji grlo drže otvorenim dok ste budni se opuštaju, a veličina grla se smanjuje. Upravo to je jedan od uzroka hrkanja. Iako postoje i drugi faktori koji doprinose proizvodnji tog zvuka, na primer - nazalna opstrukcija.
Taj fenomen se zove bruksizam. To se ne događa svakome, ali neki ljudi se bude s jakim bolom u vilici upravo zato jer su celu noć škrgutali zubima. Bruksizam može imati morfološko poreklo - javlja se kao posledica nepravilnosti u vilici.
Ali katkad se pojavljuje i zbog psiholoških razloga jer se neki ljudi na taj način nesvesno oslobađaju napetosti akumulirane tokom dana.
Studije nisu uspele da otkriju zašto se to kod nekih ljudi ne pojavljuje baš nikada, a kod drugih bruksizam zna da se završi polomljenim ili oštećenim zubima i bolnom vilicom.
I muškarci i žene znaju da dožive seksualno uzbuđenje tokom spavanja, a to se događa zbog vrhunca moždane aktivnosti tokom brzog pokretanja očiju u snu. To znači da je vašem mozgu potrebno više kiseonika, a to vodi bržem protoku krvi kroz telo.
Osim na mozak, to utiče na svaki organ u vašem telu, pa tako i na one najintimnije delove, a to pak vodi do aktivacije polnih hormona.
Foto: Shutterstock
Način na koji se formiraju naši snovi ostao je misterija u naučnim krugovima. Danas znamo da naš mozak konstruiše snove iz naših sećanja koja su prisutna u svakodnevnom životu, te od dubokih podsvesnih materijala.
Znači, nedavna sećanja kombinuju se sa informacijama koje smo skladištili poslednjih godina - sećanjima, traumama, emocijama i osećanjima - i stvaraju se tajanstveni, ponekad apsurdni snovi.
Međutim, još uvek nije moguće utvrditi zašto naš um noću putuje na određena mesta ili zašto bira određene uspomene, boje, glasove, prizore ili ljude.
Sindrom „eksplodirajuće glave“ je redak fenomen, ali se ipak može pojaviti. Ako vam se to ikada dogodi, osetićete se kao da vas je probudila snažna eksplozija, a tada ćete verovatno osetiti veliki strah i teskobu - iako se u stvarnom svetu ništa nije dogodilo.
Oni koji su ovo doživeli kažu da su se osećali kao da im je „glava eksplodirala“ ili kao da su čuli glasan prasak, poput pucnja. To može imati ozbiljne psihološke posledice.
Istraživači sa Univerziteta u Ročesteru otkrili su da tokom spavanja mozak na neki način ispira sav otpad koji se u u njemu sakupljao tokom dana. Mehanizam koji se aktivira dok spavamo zove se glimfatični sistem.
Kada se on uključi, mozak vam omogućava odbacivanje beskorisnih informacija i akumuliranje stvari koje smatra vitalnima, te obnavlja njihove veze, otkriva Bright Side.