Nauka kaže da se ljudi rađaju jedinstveni, pa čak i kada je reč o njihovoj sposobnosti za oproštaj. A zašto je to tako?
Foto: Shutterstock
Postoje različite strukture mozga kod svakog ljudskog bića, neki brzo krenu dalje, a nekima je teško i kao da ostanu zarobljeni u nekakvoj borbi misli.
Upamtite da sebe uvek treba da stavite na prvo mesto u trenucima emocionalnih lomova.
Nije svima lako da tek tako oproste i zaborave, a evo i zašto:
Iako je neophodno stati na noge i oprostiti, neizbežno je da previše razmišljamo o tome šta se upravo dogodilo. Prekomerno razmišljanje dovodi do stresnih trenutaka i može dovesti do visokog krvnog pritiska. Naše telo proizvodi više hormona kad god smo pod stresom. Zato naša srca kucaju brže, a pri tome sužavaju naše krvne sudove.
Ponekad je bolje da prvo postavite svoje granice, pre potpunog izlečenja kroz oproštaj. Ovo je veoma preporučljivo za ljude koji su prošli kroz ekstremna iskustva koja su možda ugrozila njihove živote i mentalno zdravlje.
Prisiljavanjem sebe da oprostite i zaboravite neki loš događaj može vas navesti da mislite da je ono što duboko u sebi osećate pogrešno. Moguće da je vaše iskustvo tako traumatično i nemoguće ga je brzo napustiti.
Biti ljut i u trenutku procesa opraštanja nekome je zapravo u redu. U stvari, to vam daje kontrolu nad situacijom. Ali previše ljutnje može dovesti do minimalnog kontakta sa prijateljima i poznanicima tokom vremena.
Ruminacija je navika da stalno "vrtimo" po glavi svoje stare greške. To je nezdravo ponašanje koje obično činimo kada sami sebe krivimo za nesporazum. U ovom slučaju, preterano razmišljanje da li da oprostimo osobi ili ne, može nas naterati da previše razmišljamo o svojim sumnjama, povećavajući šanse za depresiju i anksioznost.
Prisiljavanje sebe da oprostite i zaboravite može vas naterati da preispitate svoje sposobnosti da se družite i komunicirate sa ljudima, polako snižavajući svoje samopoštovanje. Takođe, prepuštanje situaciji, posebno kada niste krivi, može samo pogoršati stvari, piše 24sedam.