U životu svakoga od nas nekada naiđu faze kada se osećamo loše i nije nam ni do čega. Neobjašnjiva tuga i bezvoljnost sputavaju nas u svemu i ni u čemu ne pronalazimo zadovoljstvo.
Foto: Shutterstock
Kod nekoga ovo traje kraće, kod nekoga duže, ali je činjenica da niko ne voli da se oseća tako. Ipak, ne možemo na silu naterati sebe da se smejemo, radujemo i uživamo, ako to nije tako.
Iako ne možemo da utičemo uvek ni na stvari koje nam kvare raspoloženje, nekad smo upravo mi ti koji sebi činimo štetu. Naime, često svojim mislima, postupcima i frustracijama stvaramo negativnu energiju.
Kako sami sebi kvarimo raspoloženje?
1. Pravimo probleme tamo gde ih nema
Upravo tako, svojim negativnim razmišljanjem i posmatranjem svega sa lošije strane, sami činimo da nam bude loše. Ukoliko, recimo, za neke stvari unapred govorimo da ćemo ih loše uraditi, već smo sebe unazadili.
Bilo da je u pitanju neki posao, spremanje ručka ili neka važna odluka, svejedno. Ako unapred vidimo samo loše stvari, govorimo da nećemo uspeti, da će nam se podsmevati i slično – stvorili smo problem.
Umesto toga, možda bi bilo bolje da, jednostavno, damo sve od sebe i vidimo koliko zaista možemo. Sve i da ne uspemo, znaćemo da smo pokušali i da nismo sebe sputali sumnjama i lošim mislima.
2. Poredimo se sa drugima
Poređenje sa drugima nije uvek dobra stvar. Lepo je kada postoji neko kome se divimo i ko nam je inspiracija da idemo napred i postajemo bolji, ali uvek treba da težimo ka originalnosti.
Treba da budemo svesni toga da mi nismo neka druga osoba i da ne možemo da imamo ista dostignuća. Ako je neko uspešniji od nas na fakultetu, poslu, ima više novca, lagodnije živi itd., to ne znači da smo mi lošiji. Jednostavno, svako živi različit život, a često i ne znamo da li su svi ti ljudi zaista i srećni sa svojim uspehom i novcem.
Ono što mi možemo da uradimo kako bismo izbegli da se osećamo nezadovoljno jeste da damo svoj maksimum u onome što nas zanima i u čemu smo dobri. Poenta je u tome da svoj život, takav kakav je, proživimo što bolje možemo, sa onim sredstvima kojima raspolažemo.
3. Imamo nerealna očekivanja
Ovo nikako ne znači da ne treba biti ambiciozan i da se snovi ne ostvaruju. Naprotiv, svoje snove uvek treba slediti i verovati u njih, a osoba koja veruje u sebe u stanju je da pomeri i planine. Ipak, često, kako od sebe, tako i od drugih, imamo nerealna očekivanja.
Ponekad želimo da smo najbolji u svemu, da se obogatimo preko noći, da nam stvari “padaju sa neba”. Mada nije nemoguće da se nešto od ovoga ostvari, to su ipak izuzeci, a ne pravila.
Hoćemo uspeh uz minimum truda, a to nas najčešće baš sputava. Potrebno je da uložimo svoj maksimum kako bismo postigli željene rezultate.
4. Ne tražimo pomoć
Nije nikakva sramota tražiti bilo čiju pomoć ukoliko nam je potrebna. Bilo da imamo neki problem sa zadatkom koji treba obaviti, sa porodicom, prijateljima, partnerom… Ako osećamo da ne možemo sami, neophodno je da se nekome obratimo.
To može biti neko ko nam je blizak i čije savete cenimo ili stručno lice. Ljudi izbegavaju da pitaju za pomoć jer smatraju da je sramota biti “slabić” i priznati da nešto ne znamo. To je potpuno pogrešno i neće nas odvesti nikuda osim u još depresivnije stanje.
5. Plašimo se neuspeha
Strah je, svakako, jedna od najgorih stvari koje postoje. On nas najviše sputava u svim segmentima života, a strah od neuspeha ume da nam znatno oteža život.
Potrebno je da shvatimo da neuspeh nije strašan, da se dešava, da ne znači kraj. Ukoliko i ne uspemo nekoliko puta, jednom hoćemo, poenta je u tome da ne odustajemo. Mislima o neuspehu samo dovodimo sebe u još gore stanje i sprečavamo racionalno razmišljanje.