Nestvarna životna priča dve devojčice koje su zamenjene u porodilištu

Sledeće nedelje će biti emitovan film Maura Kaporićija “Sestre zauvek”, koji je rađen za RAI TV, neverovatna životna priča dve devojčice koje su slučajno zamenjene u sicilijanskoj bolnici i o njihovim majkama koje su odlučile da ih zajedno odgajaju.

Foto:printscreen/Youtube

Danas Katerina Alanja i Melisa Fodera imaju 23 godine. Da su zamenjene, njihove majke su otkrile kada su imale tri godine.

Devojčice su rođene 31. decembra u bolnici “Mazara del Valo” na Siciliji, u razmaku od 15 minuta.

Medicinske sestre koje su slavile Novu godinu, bebe su greškom dale pogrešnim majkama i one su odrastale u pogrešnim porodica.

Majke su odmah primetile da bebe nose benkice koje nisu njihove i koje su im bile nepoznate, ali su pomislile da je samo garderoba pomešana.

Tek kada su napunile tri godine, greška je otkrivena. Marinela Alanja došla je u vrtić da uzme svoju ćerku i primetila je Katerinu, koja je neverovatno ličila na njene druge dve ćerke.

Foto:printscreen/Youtube

U njoj se probudio osećaj koji joj nije dao mira. Posmatrala je devojčicu svakoga dana, a kada je videla njenu majku, Žizelu Fodere, odmah se setila da su se porodile istog dana.

Pošto je bila toliko sumnjičava, 15 dana kasnije je uradila DNA test.

Bez obzira što je mučila sumnja, ostala je šokirana kada je dobila rezultat.

Tako su obe porodice saznale istinu a pošto su prevladale prvobitni šok, odlučile su da stvari uzmu u svoje ruke.

Majke su izričito bile protiv da zamene decu i naglo ih vrate u svoju biološku porodicu:

- Teško je tek tako odreći se deteta koje si hranio, odgajao, voleo tri godine, iako je reč o običnoj greški, kažu majke.

Složile su se da je najbolje da postepeno izvrše zamenu. Da bi olakšale devojčicama, ali i sebi, Melisa i Katerina su provodile vreme sa obe porodice.

Kako bi dodatno pospešile vraćanje u porodicu, odlučile su da žive u istoj kući.

Međutim, stručnjaci su im savetovali da porodice provedu najmanje šest meseci razdvojene, kako bi devojčicama dali mogućnost da se priviknu i adaptiraju na biološke roditelje i novi život.

I poslušali su ih. Razdvojili su se, ali majke to nisu mogle da podnesu.

- Nas dve smo plakale jedna drugoj preko telefona svakoga dana. Možda je prošlo tri meseca i mi smo shvatili da to ne možemo. Našle smo se i dogovorile da se nikada nećemo razdvojiti, objasnila je Marinela.

Porodice su ponovo počele da žive zajedno i postepeno su se skroz zbližile. Devojčice su počele da slave rođendane zajedno, išle su u istu školu i sedele su jedna pored druge u klupi.

Sve dok devojčice nisu napunile 8 godina, ništa im nije rečeno. Tek tada, kada su bile dovoljno velike da shvate da se desila zamena na rođenju, rečena im je istina.

Devojčice su priznale da se i ne sećaju perioda iz prve tri godine života. Onu drugu majku, za koju su jedino znale do treće godine, i danas zovu “drugom majkom”.

Ali ostala je još jedna stvar koju je trebalo urediti – njihova imena. Kako bi sve bilo što jednostavnije i bezbolinije, dogovorili su se da im imena ostanu takva kakva jesu i da ih ne menjaju.

Autor filma Mauro Kaporiči kaže da su one danas kao bliznakinje, više nego sestre.