Nova studija otkrila da su fizička privlačnost i imunološki sistem u neobičnoj vezi – lepi ljudi nisu privlačni bakterijama
Određene crta lica, prema nalazima istraživača, zapravo mogu biti markeri dobrog ili lošijeg zdravlja.
Foto: Shutterstock
Fizička privlačnost i imunološki sistem su u neobičnoj vezi, koja očigledno postoji, a dokazi koji povezuju lepotu i funkcionisanje odbrambenog sistema tela pronađeni su tokom nove opsežne studije objavljene u „Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences“.
Iako je ostalo još mnogo pitanja na koja treba odgovoriti, istraživači navode da njihovi nalazi pokazuju da „verovatno postoji veza između privlačnosti lica i funkcije imuniteta“, međutim, koliko je ta veza pouzdana – ostaje da se vidi, prenosi eklinika.rs.
Fizička privlačnost može da bude marker dobrog zdravlja
Istina koja stoji iza lepote je nešto što zbunjuje naučnike tokom čitave evolucije.
Čak ni Čarls Darvin, poznati zagovornik prirodne selekcije, nije mislio da je lepota signal boljeg zdravlja ili dobrih gena.
Univerzalne konstante onoga što bismo svi mogli da smatramo lepim bile su stalni izvor debate. Ipak, tokom istorije, sve vrste ljudskih kultura su određene fizičke karakteristike smatrale privlačnim, a druge zanemarujućim.
Foto: Shutterstock
Iako je ideja o postojanju objektivnog standarda lepote i dalje sporna, neki istraživači ističu da crte lica koje se smatraju privlačnim mogu biti markeri dobrog zdravlja.
U tom kontekstu, autori ove studije kažu da je njihovo istraživanje najrigoroznije na tu temu do sada.
Uključivalo je 159 mladih odraslih, čije su slike u onlajn anketama 492 osobe ocenile kao atraktivne. Nakon snimanja glave učesnika, svaki pojedinac je takođe imao niz testova kako bi se procenilo stanje njihovog imunološkog sistema, nivo upale u telu i njihovo zdravstveno stanje.
Ljudi privlačnog lica imaju zdraviju imunološku funkciju?
Kada su analizirali nalaze, autori su otkrili da ljudi čija se lica smatraju privlačnim imaju relativno zdraviju imunološku funkciju, posebno u pogledu imuniteta na bakterije.
Studija je takođe otkrila neke zanimljive polne razlike. Na primer, veća je verovatnoća da će se muškarci smatrati privlačnim ako su njihove prirodne „ćelije ubice“ dobro funkcionisale.
Ove ćelije su ključne u čišćenju tela od virusnih infekcija. Žene su, s druge strane, smatrane privlačnijim kada su pokazivale sporiji rast bakterije u plazmi, što je povezano sa nivoom minerala, glukoze i antitela u krvi.
Foto: ShutterstockRezultati studije ukazuju na to da privlačnost lica može da bude povezana sa imunološkim faktorima koji se mogu preneti u genima, ali to ne znači da ne postoje kulturni faktori koji utiču i na individualnu percepciju lepote.
– Takođe je moguće da veze između privlačnosti i zdravlja mogu biti zamagljene kod savremenih ljudi, s obzirom na to da su sklonosti ka bračnom drugu stvorene pre pojave moderne medicine.
To jest, iako je privlačnost možda ukazivala i na zdravlje i na imunološku funkciju u populaciji predaka, veze sa zdravljem se možda više neće javljati jer savremena medicina dozvoljava onima sa niskom imunokompetentnošću da ostanu u relativno dobrom zdravlju – navode učesnici studije.
Na kraju krajeva, jedna studija nije dovoljna kako bi se utvrdilo zašto postoji ljudska estetika i kojoj evolucionoj svrsi, ako postoji, može da služi lepota lica.
Biće potrebna dalja istraživanja kako bi se ponovili ovi rezultati, ako je to moguće, i istražili šta pokreće vezu između fizičke privlačnosti i imunološke funkcije.
Do tada će lepota ostati enigma, kažu naučnici.
0
0
