Stvari na koje bogati ne troše novac, dok su siromašniji spremni da dignu kredit

Postoje stvari koje same po sebi govore o tome koliko je neko bogat. Obično su to stvari poput nakita, skupih satova, krznenih kaputa i skupocenih automobila. Ovo su stvari na koje bogati ne troše novac.

Foto: Shutterstock

Neki siromašniji ljudi su spremni godinama da štede novac ili čak dignu kredit kako bi priuštili takve stvari.

Međutim, bogati ljudi širom sveta postepeno su prestali na ovaj način da prikazuju ​​svoj društveni status. Iz BrightSide-a su napisali popis stvari koji su nekada bili simbol bogatstva a koji više uopšte nisu u trendu.

Zlatni nakit

Imućne žene obično nose umerenu količinu zlatnog nakita kada prisustvuju nekim bitnim događajima. Za one čiji finansijski položaj nije stabilan, kupovina zlata i dalje se smatra investicijom. Veruje se da kupovinom zlatnog nakita zapravo stvaraju fond za crne dane.

Markirana odeća i obuća

Često su čak i vrlo imućni ljudi ravnodušni prema markiranoj odeći i nose obične traperice i džempere koje mogu da kupe u najobičnijim prodavnicama. U jednom od svojih intervjua, Bil Gejts je rekao kako njegov sat košta deset dolara uprkos činjenici da je mogao da kupi najskuplji sat na svetu.

Umesto kupovine markiranih stvari bogataši radije troše novac na zabavu i putovanja.

Foto: Shutterstock

Plastična hirurgija

Ranije je plastična hirurgija bila prilično popularna širom sveta - svi su želeli da imaju savršeno telo i besprekorno lice. Bogati muškarci bi čak ponudili da plate transformaciju svojih izabranica, dok devojke uopštee nisu imale ništa protiv.

No danas se sve više bogatih i poznatih ljudi protivi plastičnoj hirurgiji, te promovišu ljubav prema svom telu i borama. U međuvremenu, mnoge siromašnije devojke su još uvek spremne da štede kako bi imale dovoljno novca za operacije usana i grudi.

Krzneni kaputi

Poznati dizajneri i njihovi bogati klijenti odbijaju da nose krznene kapute jer smatraju da ih je neetično nositi. No siromašniji ljudi krznene kapute još uvek smatraju luksuznim predmetom i pokazateljem društvenog statusa.

Letenje u poslovnoj klasi

Racionalni ljudi širom sveta žele da putuju skromno, čak i ako imaju finansijsku sposobnost da plaćaju više. Na primer, osnivač IKEA-e Ingvar Kamprad smatra da je letenje u poslovnoj klasi nepotreban luksuz, zbog čega svi zaposleni u IKEA lete u ekonomskoj klasi i odsedaju u jeftinim hotelima.

Međutim, mnogi ljudi s manjim primanjima spremni su da preplate za putovanje u poslovnoj klasi.

Kućni aparati

Bogati ljudi ne teže kupovini najnovijih kućnih aparata. Ako prethodni model koji su kupili i dalje savršeno funkcioniše, ne vide potrebu za kupovinom novog.

Foto: Shutterstock

Velika kuća

Bogati ljudi radije kupuju nekretninu koja obećava, za malo novca, kako bi ostvarili profit kada joj poraste cena. Na primer, milijarder Voren Bafet još uvek živi u istoj skromnoj kući koju je kupio 1958. godine.

Ta kuća koštala ga je samo 30.000 dolara, a danas se vrednost ove kuće procenjuje na 650.000 dolara. Srednja klasa se vodi drugom logikom. Oni grade ogromne kuće riskirajući da ih ne završe čak ni kada im deca odrastu.

Luksuzni automobili

Danas bogati ljudi ne kupuju nove marke automobila ako je njihov automobil u dobrom stanju i zadovoljava sve njihove potrebe. Čak je i vlasnik Fejsbuka, Mark Zakerberg, vozio Volksvagen s ručnim menjačem.

On kaže da mu nije stalo do toga da izgleda bogato. S druge strane siromašniji ljudi dižu kredite samo zato da bi kupili skupoceni automobil.

Skupo obrazovanje

Milioneri znaju da se besplatno obrazovanje ne razlikuje mnogo od skupog, dok se životni uspeh postiže disciplinom, odlučnošću i upornošću. Istovremeno srednja klasa veruje da ukoliko idu na privatne fakultete i dobiju diplomu, kupuju kartu za uspešan život.

Osim toga milioneri nikada ne kupuju previše igračaka za svoju decu niti idu na bespotrebne kurseve.