O poklonima se nije razmišljalo – evo kako je nastao Dan žena!

Davne 1908. godine 15.000 žena održalo je protestnu šetnju Njujorkom zahtevajući bolje i jednake uslove rada (kraće radno vreme, veću platu i pravo glasa). Evo kako je nastao Dan žena!

Foto: Shutterstock

O poklonima i simbolici nije se razmišljalo. Ipak, sa distance od 115 godina kasnije stiče se utisak da je veći imperativ ko će šta kupiti i dobiti za 8. mart, a ne da li su i koliko prvobitni zahtevi ispunjeni.

Međunarodni dan žena ili, poznatije, 8. mart, praznik je modernog doba posvećen ženama. Nastao je kao dan sećanja na borbu za ekonomsku, političku i socijalnu (ne)ravnopravnost žena i muškaraca.

Praznik žena ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena socijalista 8. marta 1910. u Kopenhagenu, na inicijativu Klare Cetkin, vođe nemačkih socijalista i ženskog radničkog pokreta da se uvede dan večnog sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. i njujorški marš više od 15.000 žena, koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.

Mnogo pre toga, prve javne demonstracije žena zaposlenih u industriji dogodile su se 8. marta 1857. u Njujorku. Policija ih je rasterala, ali su žene dva meseca kasnije osnovale sindikat i zahvaljujući njihovom radu, protesti 8. marta postali su tradicija.

Prvo obeležavanje praznika bilo je 8. marta 1911. u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj.

U tradicionalno patrijarhalnoj Srbiji, dan borbe žena za jednakost prvo su prihvatili komunisti i socijaldemokrate. Prva proslava u našoj zemlji održana je u Beogradu, u tadašnjem Narodnom domu, 1914. godine. 

Popularizacija 8. marta

Zahvaljujući Holivudu i dobrom marketingu, Međunarodni dan žena postao je globalni fenomen, a poklanjanje bombonjera, srca i drugih prigodnih poklona voljenim damama vremenom je zahvatilo i Srbiju.

I dok će većina znati da vam kaže da je 8. mart Dan žena, zašto je to tako i šta se zapravo slavi, zna mali broj ljudi.

Međunarodni dan žena uskoro je počeo da se povezuje da socijalističkim zemljama. Nakon Oktobarske revolucije, zahvaljujući feminstkinji Aleksandra Kolontai 8. mart je postao državni praznik u SSSR-u koji se koristio kao dan obeležavanja “herojstva radnica”.

Tu praksu prihvatile su i ostale socijalističke države, pa je i u Jugoslaviji ovo bio veliki praznik.

Države na Zapadu zbog toga su dugo izbegavale prihvatanje ovog dana. Feministkinje su ponovo počele da ga slave šezdesetih godina, a Ujedinjene nacije su zvanično 8. mart proglasile Međunarodnim danom žena 1975. godine.

Ipak, političko značenje se vremenom izgubilo i 8. mart danas više nije praznik socijalne pravde i jednakih šansi za muškarce i žene, već je uglavnom banalizovan i pretvoren u tipičan praznik masovne kulture i potrošnje.

Današnji dan trebalo bi iskoristiti za suočavanje sa često surovom realnošću i podizanje svesti o postojećim neravnopravnostima, uprkos tome što se svuda deklarativno naglašava rodna ravnopravnost, piše Novosti Magazin.