Obeležen Svetski dan poezije – Ovo su 10 najlepših prvih rečenica domaće poezije

UNESKO je 1999. proglasio 21. mart za Svetski dan poezije sa ciljem podsećanja na značaj pesničke reči koja sve više gubi društveno interesovanje. 

 Foto: ShutterStock

Iako mnogi smatraju da je poezija odavno rekla svoje i da za nju nema mesta u životu savremenog čoveka opčinjenog digitalnim spravama, ona je još uvek itekako važna.

Pisanje razvija kreativnost, daje nam mogućnost da se izrazimo i da prenesemo svoje emocije na papir. 

Za poeziju još uvek i tek tako ima mesta u našim životima. Poeziju pišu i čitaju mladi i stari, muškarci i žene, domaćice i penzioneri. 

Ovaj dan obeležen izgovaranjem stihova i predstavljanjem mladih pesnika širom Planete, kao i u mnogim gradovima Srbije.

Ovo je idealna prilika da se prisetimo i nekih od najlepših pesama domaće poezije, pa tako u nastavku možete pročitati neke od najpoznatijih početaka pesama domaćih autora. 

1. ,,Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu.ˮ( Desanka Maksimović ,,Krvava bajkaˮ)
2. ,,Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama.."(Branko Miljković, „Uzalud je budim“)
3. ,,Ima dete u selu, ime mu je Laza, al ga zovu drukčije materina maza. "(J.J. Zmaj „Materina maza“)
4. ,,Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne!ˮ( Milutin Bojić ,,Plava grobnicaˮ)
5. ,,U toj dubini plavoj i bez ruba tražio sam, već odavno, goluba."(Stevan Raičković, „Nebo“)
6. ,,Ostajte ovdje! Sunce tuđeg neba, neće vas grijat kô što ovo grije.ˮ( Aleksa Šantić ,,Ostajte ovdjeˮ)
7. ,,Oprosti, majko sveta, oprosti što naših gora požalih bor, na kom se, ustuk svakoje zlosti, blaženoj tebi podiže dvor.ˮ( Laza Kostić, ,,Santa Maria della saluteˮ)
8. ,,Čuperak kose obično nose neko na oku, neko do nosa, al’ ima jedan čuperak plavi, zamisli gde? ( ,,Plavi čuperak", Miroslav Antić)
9. ,,Lutam, još, vitak, sa srebrnim lukom, rascvetane trešnje, iz zaseda, mamim, ali, iza gora, zavičaj već slutim, gde ću smeh, pod jablanovima samim, da sahranim."( ,,Stražilovo", Miloš Crnjanski)
10. ,,U Mostaru sam voleo neku Svetlanu..." (Pero Zubac, „Mostarske kiše")