Koji su pravoslavni običaji za Badnji dan i Božić i koja je njihova simbolika? A predstavljamo vam i one manje poznate i zaista zanimljive božićne običaje!
Foto: Shutterstock
Božić je jedan od najznačajnijih verskih praznika u pravoslavnoj veri. On predstavlja simbol ljubavi i porodice, to je dan kada se slavi radost zbog rođenja Isusa Hrista.
No, katolici Božić obeležavaju drugačije od pravoslavaca, a čak i među pravoslavcima postoje razlike u slavljenju Božića. Zato ćemo se danas baviti time koji su običaji za Božić kod Srba.
Svi ti običaji imaju neku simboliku, a najčešća je da ono što radimo na Božić ćemo raditi tokom cele godine. Zato Božić označava neke nove početke i toplinu doma.
Naravno, nije poenta ovog praznika da se držite svih običaja, već da ga provedete sa porodicom i okruženi voljenima, a poštovanje običaja i tradicije koju su nam ostavili naši preci predstavlja lep dodatak, nikako svrhu praznika.
Pravoslavni Božić se obeležava svakog 7. januara, kada se završava četrdesetodnevni božićni post. Dan pre Božića se naziva Badnji dan, a veče pre, Badnje veče. Da bismo upotpunili simboliku običaja, najbolje je da krenemo sa običajima koji se obeležavaju tokom Badnjeg dana.
Badnji dan je dobio naziv po tome što se uoči Božića u kuću unosi badnjak. Dren je među starim slovenima označavao biljku koja donosi dobro zdravlje svim ukućanima, zato se obično dodaje badnjaku.
U ranu zoru najmlađi i najstariji muškarac iz kuće odlaze u šumu i seku badnjak koji će uveče uneti u kuću, a za badnjakom se unosi slama. Badnjak je, zapravo, drvo hrasta ili cera.
Badnjak predstavlja dolazak Isusa Hrista i zato se drvo preseca sa posebnim obredom. Naime, grane badnjaka se seku iz tri puta, a ako to ne uspe onda se uvrnu i kidaju.
Na mestu odakle je badnjak uzet se obično ostavlja žito ili manje parče pogače. Ovaj običaj danas izumire usled urbanizma, te je mnogima iz grada teško da ga ispoštuju. Danas se uglavnom badnjak kupuje na pijaci.
Na Badnji dan važe posebni pozdravi: “Dobro veče, Badnjače”, i: “Dobro veče i srećno vam Badnje veče”.
Tokom Badnje večeri i žene imaju svoj posao, a to je spremanje hrane za sledeći dan i skrivanje poklona za decu po kući. Smatra se da je Božić omiljeni praznik za decu jer tad dobijaju mnoštvo poklona.
Domaćica skriva poklone, a deca ih uveče traže po kući pijučući, taj običaj se tradicionalno zove pijukanje. Mama je “koka”, a deca idu iza nje pijučući i skačući. Ovaj običaj predstavlja simbol ljubavi roditelja prema deci i prilično je zabavan običaj za Božić kod Srba.
Sve pronađene poslastice deca mogu da jedu tek sutradan, jer je Badnji dan posni dan, poslednji posni dan četvorodnevnog posta. Uveče se cela porodica okuplja za stolom gde je pripremljena posna večera. Obično to bude riba, prebranac ili posne sarme.
Poslastice koje se obično vezuju za Božić i badnje veče se uglavnom sastoje od urmi, suvih šljiva, kajsija i raznih orašastih plodova.
Običaji za Božič kod Srba podrazumevaju odlazak ispred crkve na Badnje veče i paljenje badnjaka. Tu , ispred crkve, počinje slavlje jer se okuplja veliki broj prijatelja, deca se druže, a roditelji proslavljaju Badnje veče uz po koju čašicu rakije. Kada dođe ponoć to se svečano obeležava ponoćnom liturgijom za Božić i paljenjem sveće.
Foto: Shutterstock
Običaji za Božić i Badnji dan u savremenom svetu znači i slanje SMS poruka vašim bližnjima. Evo par predloga kako da čestitate Badnji dan najmilijima:
“Sveto drvo badnjeg jutra što Vam danas kuću krasi, nek donese svaku sreću i od svake muke spasi. I što dragi Bog nam reče Srećan Badnji dan i Badnje veče.”
“Neka ovaj Badnji dan bude Vama radostan, puno zdravlja, puno sreće uz krst časni, ikonu i sveće. Nek se čuje pesme glas BLAGOSLOVI BOŽE VAS.”
“Domaćine dobar dan danas slavi Badnji dan, ispred kuće Badnjak stavi i rođenje Božje slavi. Bog ti svaku sreću dao i od zla te sačuvao. Srećan Badnji dan!”
“Danas kad ljubim badnje drvo,
na svoje bližnje pomislim prvo,
za one koje poštujem, volim,
dragom se Bogu za zdravlje molim.
Srećan Badnji dan!”
Pred kućom Badnjak stoji
i najlepše želje broji.
Svu sreću ovoga sveta
i dom pun berićeta.
U srcu ljubavi do neba,
i ostalo sve što treba.
Srećan Badnji dan!
Kad su u pitanju običaji za Božić česnica se mesi ujutro. Mesi je majka, domaćica ili neka druga žena iz kuće. No, ako ste prezauzeti sa prpremom hrane na dan Božića i ako vam je tako zgodnije, sasvim je u redu da napravite česnicu i noć pre. No, ako ipak više volite da se držite tradicije i to je sasvim u redu.
U česnicu se obavezno stavlja dukat/parica, koji se prethodno iskuva u vreloj vodi i dezinfikuje kako bi sve bilo higijenski. Pored paricesu se ranije ubacivale još neke stvari u česnicu koje imaju razne simbole: pasulj, suvo grožđe, zrno pšenice, grančica badnjaka, pa čak i pileća kost.
Ove stvari označavaju ljubav, zdravlje, hranu, rodnu godinu i sreću tokom cele godine.
Običaji za Božić u Srbiji nalažu da je ovo hrišćanski porodični praznik, odnosno da ne dolaze gosti. Jedini gost koji dolazi u kuću taj dan jeste položajnik. Uloga položajnika je da zapali grančicu badnjaka. On pozdravlja domaćina sa: “Hristos se rodi” ili “Srećan Božić”, dok domaćin otpozdravlja sa “Vaistinu se rodi”.
Smatra se da položajnik treba u kuću da dođe sasvim spontano, ali je u redu i ako se dogovorite sa nekim da vam bude položajnik, a najčešće je to prvi komšija. Prilikom paljenja badnjaka položajnik izgovara sledeće reči: “Koliko iskrica, toliko srećica. Koliko varnica, toliko zdravlja i parica.”
Onda svi ukućani sedaju za sto i prema običajima za Božić tada se cepa božićna česnica. Veruje se da velika sreća očekuje onog kome zapadne dukat/parica.
Takođe, nije prema običajima, niti je kulturno da se dukat traži u hlebu, čak se i smatra da onaj koji ga traži neće ga naći. Nije kulturno ni da se namešta ko će dobiti dukat, iako to majke često rade kako bi namestile dukat najmlađim ukućanima i učinile ih radosnim.
Foto: Shutterstock
Posle bogatog božićnog ručka koji obično podrazumeva omanju gozbu koja sadrži pečenje ili sarme, meze i supu, zabava za najmlađe i dalje traje. Običaji za Božić kod Srba nalažu da deca idu od vrata do vrata i pevaju božićne pesmice, a domaćin je dužan da im da neki slatkiš. Najčešće su to čokoladice ili neki kolač.
Ukoliko domaćin odbije da da neki slatkiš, smatra se da će mu čitava godina ići naopako. Deca čak imaju pravo i da traže drugi poklon od domaćina ako im se ovaj što su dobili nije svideo. Stoga, pripremite se sa mnoštvo slatkiša i obavezno ih poklonite deci ukoliko korinđaju na vašim vratima.
Primetićete da je ovaj običaj vrlo sličan onom katoličkom za Noć veštica. Smatra se da su koreni oba običaja imaju iste korene i da potiču iz paganskih verovanja.
Običaji za Božić kod Srba nalažu da mladići devojkama poklanjaju crvene jabuke. Ako ih devojke prihvate, to znači da će se ove godine veriti ili venčati. Ovaj lepi običaj je danas u velikoj prestao da se poštuje.
Još jedna stvar koja mnogima nije poznata jeste da za Božić ne treba pozajmljivati nikome novac, jer to simbolizuje da će se tokom cele godine “stvari izlaziti iz kuće”. Loša sreća je i ukoliko ne vratite sve svoje dugove za Badnji dan ili Božić.
Božić valja provesti onako kako bismo hteli da provedemo čitavu godinu. Zato se preporučuje da najpre odradite zadatke koji vam zadaju najviše muka i koje najviše odlažete, kako biste bili produktivni u celoj narednoj godini.
Ako želite da vašoj porodici za Božić obezbedite mnogo materijalne dobiti u narednoj godini to ćete učiniti tako što ćete na dan praznika doneti nešto novo u kuću.
Jedno veoma interesantno verovanje koje se vezuje za jug Srbije, odnosno sela u okolini Niša jeste da svi ukućani moraju istovremeno da se izuvaju pre ručka. To simboliše lakoće pri rađanju te godine, žene će se poroditi bez komplikacija, krave će se lako oteliti…
Običaji za Božić podrazumevaju i da se šalju poruke za Božić. Veoma je bitno da svim bližnjima čestitate ovaj najradosniji hrišćanski praznik, a to možete učiniti preko lepe SMS poruke, ili putem socijalnih mreža. Ovo su najlepše Božićne čestitke za pravoslavni Božić:
“Dobro jutro kućo stara, evo nama 7. januara. Pod nogama škripi slama, stigo Božić, blago nama. Nek vas Božija svetlost vodi, Mir Božiji, Hristos se rodi.”
“Božija milost nek vas prati, nek se dobro dobrim vrati, ovo vam je moja želja Slavi Hrista Spasitelja. Gospod neka vas svuda vodi srećan Vam Božić Hristos Se Rodi!”
“Danas oprosti dužnima, daj poljubac bližnjima, pomozi tužnima. U ponoć pogledaj nebo videćeš zvezdu što hodi i reci tiho Hristos se rodi.”
“Bog veliki i svi sveci, i svi dani i meseci i godine što dolaze, neka vašu kuću paze! Ovo je od srca želja, slavi Hrista Spasitelja! Mir Božiji, Hristos se rodi!”
“Neka današnji Badnji dan vama bude radostan… Nek vam Božić vrata zlati, neka vas sreća prati… Anđeo sreće neka vas vodi… Mir Božji, Hristos se rodi!”
“Dok se neko za tebe moli, ti sreću poželi praštaj i voli. Mir Božiji, Hristos se rodi!”
“Danas oprosti dužnima, daj poljubac bližnjima, pomozi tužnima. Kad padne noć pogledaj gore, videćeš zvezdu što nebom hodi. Reci joj tiho Hristos se rodi!”
“Šaljem ti stihove umotane snegom i dobrotom. Šaljem ti najlepše želje u ovoj noći okupanoj lepotom. Želim ti ljubav u božicnoj noći, a radost i sreća sami će doći!”
“Samo otvoren um prima mudrost, samo otvorene ruke primaju darove, samo otvoreno srce prima ljubav i samo najdraže osobe primaju ovu poruku! SREĆAN BOŽIĆ!”
“Neka ti Hristovo rođenje donese:
Ljubav – koje danas malo ima,
Sreću – koja je uvek nekako daleko kad nam je potrebna
Nadu – koju često gubimo,
Zdravlje – koje kad imamo ne čuvamo
Prijateljstvo – koje je danas baš retko,
Uspeh – koji nam život ne garantuje.
Hristos se rodi!”
“Od godine do godine neka tebe sreća prati, da drugima činiš dobro, pa da ti se dobro vrati. Da te uvek zdravlje služi, da te vodi ljubav čista, pa da živiš sto godina i rođenje slaviš Hrista. Gospod nek te svuda vodi, Mir Božji, Hristos se rodi!”
Običaji za Božić predstavljaju uputstva kako se na ovaj dan treba ponašati, nije poenta u tome da ih se čvrsto držite. Poenta je u ljubavi i provođenju vr