Koliko Srbiju košta svaki obrazovani građanin koji ode „preko“?

Visokoobrazovani muž i žena, koji sa dvoje osnovaca emigriraju iz Srbije u potrazi za boljim uslovima života, kroz obrazovanje koje su stekli, iz države sa sobom "iznesu" i najmanje oko 94.000 evra. Gledajući koliko je to ukupno, dolazimo do između 960 miliona do čak 1,2 milijarde evra!

Foto: Shutterstock

Kako pokazuje istraživanje Instituta za razvoj i inovacije, nazvano "Cena mladog emigranta", u osobu koja je u Srbiji završila osnovno obrazovanje uloženo je 13.572 evra. Svršeni maturant srednje škole odnosno gimnazije potrošio je 20.854 evra na obrazovanje, a kada diplomirate na osnovnim studijama u Srbiji, u vas je uloženo 34.139 evra.

Istraživanje podrazumeva da osnovne studije u našoj zemlji u proseku traju pet godina, te se i to odrazilo na računicu. Dakle, godišnje se u jednog studenta uloži nešto više od dve i po hiljade evra.

Doktor nauka "košta" 55.000 evra

"Najskuplja" je ona osoba koja je završila i postdiplomske studije, jer je u nju uloženo čak 54.576 evra. Napominje se ipak, da procenu troškova doktorskog obrazovanja nije lako izvršiti, zbog nedostupnosti podataka u potrebnim strukturama, ali zaključak koji je ugrubo mogao da se izvede jeste da se oko 55.000 evra u proseku troši na obrazovanje doktora nauka.

Istraživanje se s jedne strane ograđuje, te se navodi da ove brojke odgovaraju nekome ko je završio osnovnu ili srednju školu, fakultet, odnosno postdiplomske studije 2018. godine, imajući u vidu cene troškova koje su uzeli u obzir, a koje su ograničili na proteklih nekoliko godina.

Cifra od koje se vrti u glavi

U svakom slučaju, kada sve ove podatke ukrstimo sa brojem osoba koji odu iz naše zemlje, dolazimo do podatka da godišnje ukupno iz Srbije "izađe" između 960 miliona do 1,2 milijarde evra, u zavisnosti od toga kakva je bila obrazovna struktura iseljenika.

Radi poređenja, ukupna zarada od izvoza informacionih komunikacionih usluga u 2018. godini iznosila je oko 1,1 milijardu evra, dok su prihodi celog poljoprivrednog sektora, u plodnim godinama, iznosili oko 900 miliona evra.

Ipak, kao što i naziv istraživanja pošteno kaže, ono jeste koncentrisano na mlađu populaciju, ali mi svakako ostajemo bez odgovora na pitanje koliko je uloženo u nekog ko je emigrirao a ima, recimo, pedesetak godina.

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane

Zanimljivo je i da neke razvijene zemlje, u koje radnici najčešće emigriraju, menjaju svoje propse i protokole kako bi zadovoljili svoje potrebe za radnicima određenih profesija, i kako bi pridošlice mogle i da ostanu i lakše se integrišu. Takođe, te mere podstiču mlade i sposobne građane Srbije da nastave svoje obrazovanje ili da razviju svoje karijere u jednoj od zemalja EU.

Foto: Shutterstock

Tu se javlja još jedna interesantna konstatacija autora istraživanja: da je dobit razvijene zemlje u koju je radnik došao, značajnija od gubitka koji je druga zemlja pretrpela njegovim odlaskom.

- Zemlje odredišta visokoobrazovanih ljudi nesumnjivo su na dobitku njihovim dolaskom i uključivanjem u ekonomski i društveni sistem. Ovaj "dobitak" je mnogo veći od "gubitka" matične zemlje. Ne samo da je problem radne snage rešen na taj način, već treba uzeti u obzir i veće troškove države i domaćinstava za obrazovanje u razvijenim zemljama - navodi se u istraživanju i prodačavaju podaci kojoma se to potkrepljuje.

Prema podacima Eurostata za 2015. godinu, godišnji troškovi za državu i domaćinstva za srednje obrazovanje u Francuskoj iznosili su oko 11.000 evra, u Nemačkoj oko 10.500 evra, dok je nešto manje od 1.500 evra po studentu potrošeno u Srbiji.

Ovaj jaz je još veći kada se pogleda akademsko obrazovanje, tako da se u Srbiji godišnje troši oko 2.800 evra na studenta, a skoro osam puta više u Velikoj Britaniji, šest puta više u Švedskoj, pet puta više u Nemačkoj, navodi se u izveštaju.

Dakle, godišnje se kod nas troši daleko, daleko manje novca za obrazovanje svakog učenika, nego što se to čini u evropskim zemljama. Tako, iškolovana radna snaga dobijena "na gotovo" u ovom izveštaju posmatrana je kao veliki dobitak društvu svake od tih zemalja.

Pozitivni efekti odlaska mladih?

Međutim, iako Srbija neupitno gubi odlaskom radno sposobnog kadra, istaživači smatraju da, sa globalnog stanovišta, migracioni procesi imaju i pozitivan uticaj, jer povećavaju opštu dobrobit, efikasnost i doprinos globalnom rastu, smatraju istraživači.

Tako kažu sledeće: najvažnija korist od toka migracija jeste novac koji emigranti šalju porodici u domovinu. Njihov prihod poboljšava kvalitet života primalaca, ali i značajno utiče na srpsku privredu. Srbija je na vrhu među evropskim zemljama u novcu koji pristiže na ovaj način, deleći prvo mesto sa Albanijom.

Foto: Pixabay

Poređenja radi, neto prihod od direktnih stranih investicija u poslednje tri godine u Srbiji iznosio je 2,5 milijarde dolara.

Statistika

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), procenjuje da je u periodu od 2012. do 2016. godine oko 245.000 ljudi napustilo Srbiju, odnosno oko 49.000 ljudi godišnje.

Većina, oko 60.000 njih, napustila je Srbiju 2015. godine, što je za 15.000 više nego u 2016. Važno je napomenuti da su u podatke uključeni svi ljudi koji su napustili zemlju, uključujući i one koji su otišli da rade privremeno, ​​da se obrazuju, ili su bili upućeni na interkompanijske transfere, kao i druge oblike privremene migracije radne snage.

U svakom slučaju, autori studije izračunali su godišnji prosek i došli do zaključka da je prosečni godišnji neto odliv stanovništva Srbije oko 15.700 ljudi, a troškovi obrazovanja koji se primenjuju na ovaj broj migranata iznose 300 do 400 miliona eura.

Kada je čitavo ovo istraživanje u pitanju, važno je napomenuti kako u Srbiji ne postoji organizacija, niti neka u inostranstvu, koja ima precizne podatke o migracijama iz Srbije, tako da se starost i obrazovanje migranata faktički ne može utvrditi.

Sve starije stanovništvo Srbije, koga je ujedno i sve manje, uzrokovano je ne samo intenzivnim iseljavanjem, već i negativnim prirodnim priraštajem, takođe se napominje u istraživanju.

Foto: Shutterstock

Zašto studenti žele da emigriraju

U odeljku istraživanja u kome se bave striktno studentima, autori se pozivaju na drugu studiju naziva "Studentske migracije". Ona je obuhvatila ukupno 11.013 studenata, i zaključila da trećina svih ispitanika planira da se preseli u inostranstvo nakon završetka studija. Glavni razlog za 94,3% njih je bio ekonomski, jer nisu bili u mogućnosti da nađu posao u svojoj profesiji, ili bilo koji posao, a takođe nisu bili u mogućnosti da napreduju profesionalno. U istoj kategoriji navode se i niski životni standard, odnosno loša ekonomska situacija.

Međutim, ostalih 5,7% ispitanika izjavilo je da razlozi nisu bili ekonomski, te da je razlog za iseljenje to što domovini zameraju korupciju, nepoštovanje zakona, i slično.

Alarmantno je i da preko 90 odsto učenika, koji planiraju da se isele u razvijeniju zemlju, tvrdi da ima punu podršku svojih roditelja za odlazak u inostranstvo.

Gde odlaze Srbi?

Prema statistici OECD-a, više od polovine srpskih migranata odlazi u Nemačku, oko 17 posto u Austriju, dok je Slovenija na trećem mestu. Činjenica je da ovi izveštaji uključuju i privremenu migraciju, pa se određen broj ovih ljudi u Srbiju i vrati.

U proseku, 33.300 ljudi godišnje se vratilo u tom petogodišnjem periodu, što opet znači da je godišnji neto odliv stanovništva bio oko 15.700 ljudi, ali se od potencijalne greške u ovoj računici autori istraživanja ograđuju konstatacijom da je njihov fokus pre svega obrazovanje i njegovi troškovi.