Novosađanke pokrenule akciju na kojoj su im zahvalne brojne porodice

Tog dana, kada je ekipa Priča sa dušom stigla u novosadsko naselje Grbavicu, u kuhinji je stajalo desetak kutijica sa gulašem i makaronama, tek pristiglih iz jedne porodice, a spremnih da se „spoje“ sa drugom. Saznali su za "Obrok za porodicu".

Foto: Priče sa dušom

Upravo sredom i subotom plemenita akcija Mirjane Mutuc (54) i njenih ćerki Marijane Kresojević (34) i Mine Gavrilov (37) dobija najveći zamah, jer tada one povezuju one koji imaju višak hrane, sa onima kojima je pomoć neophodna.

Pokretač ove divne inicijative je glava porodice Mirjana, knjigovođa po profesiji i filantrop u duši, žena čija je ideja na društvenim mrežama doživela bum i motivisala hiljade ljudi da joj se priključe.

Počela je razgovor rečenicom „da nije očekivala da će se sve tako brzo zavrteti i da je sve krenulo iz njene dobre namere da nekome pomogne”.   

– Kada smo shvatile da ima mnogo porodica kojima je pomoć potrebna, a nismo bile u finansijskoj mogućnosti da same kuvamo kao do tada, otvorile smo grupu na fejsbuku „Obrok za porodicu“, gde se roku od dve nedelje udružilo više od 2.000 ljudi. Sada ih ima oko 7.000, a proširili smo se na više od 24 gradova i varošica u Srbiji – kaže Mirjana i dodaje da su u svim mestima pronašle pouzdane saradnike koji rade isto što i one – povezuju porodice kojima treba i one koji mogu da ponude gotovu hranu.

Pre ovog poduhvata Mirjana je sa ćerkama duže od godinu dana za 8 porodica dostavljala hranu koju bi inače kuvala za svoje ukućane.

Ako bi, na primer, spremila lonac pasulja, uvek bi ostajalo viška, što bi istog dana pakovala, a članovi onih porodica koji nisu u prilici da sebi obezbede ručak ili večeru, dolazili bi da preuzmu obrok.

Foto: Priče sa dušom

– U međuvremenu bi neka od njih stala na noge, pa bi na njihovo mesto dolazile nove porodice. Princip je da pomažemo dok im treba, a kad se snađu, recimo, dobiju posao, onda uključujemo nove. Sve je počelo sticajem okolnosti kada mi je polovinom 2018. godine jedna koleginica slučajno rekla da ne može da izdržava porodicu. Ja sam joj pomogla, ispričala drugoj koleginici, objavili smo na fejsu da danas imamo pitu, da bismo nakon preuzimanja dobile sliku sa porukom „Hvala vam, moja deca sad imaju večeru“. Vremenom se ispostavilo da svi poznajemo nekoga kome je pomoć potrebna – objašnjava.  

Mirjana sve ovo radi volonterski, nema udruženje građana, niti je moguće donirati novac. Ideja je jednostavna: ako imate sveže skuvanu hranu, možete je pokloniti onima koji je nemaju, ili doneti namirnice sa pijace ili iz prodavnice. U Novom Sadu po ovom principu sredom i subotom obroke dobija oko 40 porodica, a hranu priprema desetak porodica. 

Postoji i mogućnost uplate takozvanog „uslovnog obroka“ u određenim restoranima ili „uslovnog doručka“ u pojedinim pekarama, pa Mirjana sa saradnicima šalje korisnicima adrese gde mogu da dođu i da ručaju, odnosno doručkuju.

Mirjana se bavi knjigovodstvenim poslom, a kuvanje jela za sebe i za druge joj dođe kao osveženje i odmor od brojeva i papira
 
– Najčešće nam se jave samohrane majke koje nemaju stalan posao već rade povremeno, iz prostog razloga jer im deca ne mogu u vrtić, ili porodice u kojima je muž izgubio posao, a jedini je radio, pa su u teškoj situaciji i snalaze se.

Foto: Priče sa dušom

“Gledamo da uključimo što više penzionera koji imaju male penzije, ali oni ne žele da kažu da im treba pomoć. A i nisu na fejsbuku.”
– Ali, kada ih neko preporuči, mi ih pozovemo telefonom i tako stupimo u kontakt. Sve u svemu, ne gledamo da to budu socijalni slučajevi koji već imaju neku pomoć od države, već običan svet koji trenutno nema izlaz iz aktuelne situacije i problema.  

Na pitanje ko se do sada uključio u akciju Mirjana kaže da su osim Novog Sada u kojem je sve nastalo, na spisku i: Subotica, Sombor, Kać, Budisava, Šajkaš, Kraljevo, Kragujevac, Niš, Loznica, Kruševac, Beograd, Zrenjanin, Bečej, Vrbas, Vršac…

Trenutno se traže saradnici za Požarevac i Šabac, a najaktivniji je Mladenovac u kojem je jedan mlad momak Aleksandar sa prijateljicom, kako kaže Mirjana, napravio veliki uspeh u roku od dve nedelje.

– Predstavnici su u svakom gradu otvorili fejsbuk grupe pod nazivom „Obrok za porodicu“ i uz to dodat je naziv grada. Što se tiče donatora, javljaju se i muškarci i žene. Svako ko ima višak makar jedan tanjir kuvanog jela, može da spremi i donese. Vrlo smo raspoloženi za samoinicijativu, da ako znate da vašem komšiji treba obrok, nema potrebe da idete preko nas, već da mu direktno donesete. Grupa na fejsu je napravljena da bi se informacije proširile, kako bi se što više ljudi uključilo.

Foto: Priče sa dušom

U ovoj misiji sa dušom Mirjani je najdraže to što je, kako kaže, shvatila da ljudi imaju srca i da će odvojiti od dva parčeta hleba jedno parče samo da neko bude sit i srećan.

– Ljudi su malo bili upali u neku apatiju i oni koji su hteli da pomognu nisu znali kako. Sada smo ih pokrenuli i svi su zadovoljni, i oni koji daju i oni koji dobijaju. Redovno nam stižu poruke podrške, ali i one pomalo tužne kada nam neko napiše da je njegovo dete dobilo čokoladu koju nije jelo mesecima.

– Oduševljeni smo i kako je grad Novi Sad odreagovao na našu akciju. Dobili smo priznanje Heroj ulice, neko nas je prijavio i pobedile smo među dvadesetak učesnika – ispričala je Mirjana za Priče sa dušom i na kraju dodala da je u njenoj kući od detinjstva uvek lonac bio pun, a da je jedan tanjir obavezno ostavljan za slučaj da neko slučajno naiđe.

Tako je bilo nekad, a tako je i sada kada je pokrenula „Obrok za porodicu“. 

Grupu na fejsbuku “Obrok za porodicu” koju vode Mirjana, Marijana i Mina pronađite ovde.