Od oca nasleđujemo visinu, od majke oblik palca – Evo koje osobine dugujemo mami, a koje tati

Da li vam se ikada dogodilo da ste gledali fotografije svojih roditelja, kada su bili vaših godina i uočili brojne sličnosti?

Foto: Shutterstock

Ili naprotiv – shvatili ste da nemate toliko zajedničkih crta sa njima, koliko, primera radi, imate sa babom, dedom, tetkom ili nekim drugim rođakom?

Genetika je složena stvar, a u neke stvari verujemo iako nisu zapravo tačne. Isto važi i za bolesti. Sigurno ste čuli da se ćelavost na primer nasleđuje sa majčine strane. Ali, da li je to zaista istina?

Kako brojna istraživanja pokazuju, od oca ćete uglavnom naslediti  visinu, rupice na obrazima, oblik i strukturu zuba, velike uši, oblik nosa, punije usne, srčane probleme, neplodnost, dominantnu ruku.

Od majke se najčešće nasleđuje boja i struktura kose, sklonost ćelavosti, oblik nožnog palca, brzina starenja, daltonizam, inteligencija, obrasci spavanja, debljanje, hemofiliju.

Naravno, izuzetaka uvek ima. Detetova genetika, rezultat je genetike njegovih roditelja. Na svet dolazimo s nasleđem, ali potrebno nam je iskustvo da bi se izgradili kao osobe.

Evo za koje još bolesti i osobine su naši roditelji “krivi”, a šta je ipak do nas samih.

1. Mit ili činjenica: Boja očiju, tip kose ili pegice nasleđujemo od roditelja

Odgovor: Mit. Neke osobine nasleđujemo od roditelja, a neke ne.

Svi imamo dve kopije svakog gena, po jednu nasleđenu od svakog roditelja. Ipak, neki geni su dominantniji od drugih, što određuje fizičke karakteristike s kojima ste završili. Na primer, tamna kosa je dominantna nad plavom ili crvenom, a kovrdžava kosa nad ravnom.

Foto: Shutterstock

2. Mit ili činjenica: “Sportski gen” je nasledan

Odgovor: Delimično.

Na atletske performanse utiču i geni i faktori okoline. Određeni nasledni geni određuju stvari koje utiču na vaše sposobnosti, poput broja određenih mišićnih vlakana koja pomažu u snazi. Ali faktori kao što su vaša izloženost sportu, pristup dobrom treningu i objektima u školi i koliko ste posvećeni svom sportu, imaju veoma jak uticaj.

3. Mit ili činjenica: Ako moja majka ima BRCA gen, imaću ga i ja, odnosno obe ćemo imati rak dojke?

Odgovor: Delimično.

Njen rizik nije vaš rizik, ali može da znači da je vaš povišen. Nije to samo zbog toga što vaša mama ili tata imaju BRCA gen kao i vi, ljudi s BRCA genom imaju 50 posto šanse da ga prenesu na svoju decu.

I iako, ako imate BRCA gen, on uveliko povećava rizik od raka dojke i drugih vrsta karcinoma, to ne znači da ćete definitivno razviti bolest, ističu u Nacionalnom institutu za rak.

Jedno veliko istraživanje pokazalo je da je 72 posto žena s BRCA 1 genom i 69 posto koje nasljeđuju BRCA 2, razvilo rak dojke do 80. godine života. To znači da 28, odnosno 31 posto, nije.

4. Mit ili činjenica: Otisci prstiju se ne nasleđuju

Odgovor: Ovo je zapravo trik pitanje. Iako je svaki otisak jedinstven, na to umnogome utiču vaši roditelji.

Niko na svetu nema otisak prsta koji je identičan vašem. Ali genetika igra ulogu u tome kako izgledaju vaši otisci. Roditelji prenose gene koji kontrolišu opšti oblik vaših grebena i zavoja na prstu, ali su sitni detalji (mnoge ih je teško videti bez mikroskopa) potpuno jedinstveni za vas.

Foto: Shutterstock

5. Mit ili činjenica: Lične osobine se nasleđuju

Odgovor: Činjenica, do neke mere.

Istraživanje osobina ličnosti malo je teže proučavati u odnosu na fizičke atribute, jer i okolina u kojoj ste odgajani igra ulogu. Prema trenutnim procenama, genetika i uticaji okoline (npr. način odgajanja, obrazovanje i slično) približno jednako doprinose određivanju vaše osobenosti.

Velikih pet osobina ličnosti (otvorenost prema iskustvu, savesnost, ekstrovertnost, koliko se slažete sa ljudima i neurotičnost) imaju snažnu genetsku komponentu.

6. Mit ili činjenica: Ako moji roditelji vole određenu vrstu hrane, voleću je i ja

Odgovor: Neki ukusi se apsolutno nasleđuju.

Brojne studije su pokazale da neke stvari možemo naslediti od roditelja. Tako da, ukoliko, primera radi, vaša mama mrzi ljutu hranu, velike su šanse da je ni vi nećete voleti. Nije uvek pravilo, naravno. Takođe studije su otkrile da postoji geni za receptore ukusa koji utiču na to da li volimo slatko, slano, kiselo, ljuto i gorko.

7. Mit ili činjenica: Ako sam trudna, mogu da se testiram da vidim koje gene ili stanja ću preneti svojoj deci

Odgovor: Činjenica.

Ako je vaš doktor spomenuo genetsko testiranje, on verovatno misli na nešto što se naziva “carrier screening”. Time se testiraju vrlo specifični geni, ali ne i svi geni koji mogu uticati na razvitak bolesti u kasnijem delu života, uključujući cističnu fibrozu, bolest srpastih ćelija i Tej-Sačsovu bolest, prema Američkom koledžu opstetričara i ginekologa.

Mnogi zdravi ljudi nositelji su neispravnih gena od kojih se ne razbole, ali mogu uzrokovati genetske bolesti kod svoje dece, a sveobuhvatan “carrier screening” nositelja istražuje oko 300 takvih gena.

Dakle, ako nosite neispravan gen koji potencijalno može rezultirati ozbiljnim zdravstvenim problemima ili velikom invalidnošću vaše bebe, to možete saznati – ali genetsko testiranje ne može vam reći hoće li zdravstveni profil vašeg deteta nositi vaš izgled, ili hoće li sigurno razviti neku specifičnu bolest.

Ipak, ove informacije o mogućnostima genetskih poremećaja, mogle bi vam pružiti mir u trudnoći.

Da li ličite na svoje roditelje fizički? Da li ste nasledili neke njihove osobine ili bolest?