Srpski običaj koji svi poštujemo, a ne znamo zašto

Kucanje u drvo jedan je od najčešćih praznovernih rituala protiv "uroka".

 Foto: Shutterstock

Svi su to barem jednom uradili – kad kažemo da je nešto “na svu sreću”, takvo kakvo je, ali iz straha da nam se to ne obije u glavu i promeni, pokucaćemo u drvo da se ne ureknemo. Reč je o jednom od najrasprostranjenijih praznoverja koje se proteže kroz većinu kultura širom sveta.

Odakle tačno dolazi ne može se sa sigurnošću utvrditi, ali postoji nekoliko teorija o poreklu tog običaja. Nekadašnji pagani su verovali kako u drveću žive duhovi, a kucanje po drvetu je dobar način privlačenja njihove pažnje i pomoći. Takođe, običaj je da se ne kuca samo jednom – to bi bilo nepristojno. Uvek se kuca tri puta, a prvo kucanje je za privlačenje pažnje, drugi put za traženje pomoći, a treći put za zahvaljivanje.

Kasnije taj je običaj bio usvojen i u brojnim drugim religijama. Za hrišćane, kucanje u drvo krsta bio je način privlačenja pažnju Boga. U judaizmu je bila reč o posebnom kucanju koje označava tajnu komunikaciju i čuvalo je ljude od inkvizicije. Poznavanje kucanja tri puta bilo je tajna lozinka koja bi otvarala vrata sinagoge i prepoznavala istomišljenike, pa je takvo kucanje bilo povezano s nečim drugim, većim od sreće – preživljavanjem.