Dečja radoznalost ponekad izluđuje roditelje, a pod ruku s tim idu i pitanja. Dete u dobu između tri i pet godina u proseku postavi i do stotinu pitanja dnevno.
Foto: Shutterstock
Ali ona su tu kao pokretači dečjeg razvoja. Naime, kada dete nesvesno naiđe na „rupu“ u svom kognitivnom procesu, odnosno ne razume neku pojavu ili postupak, pokreće se misaoni proces kojim sebi ono nastoji da objasni.
Često to radi samo istraživanjem svoje okoline, no neretko u to uključuje roditelje i druge odrasle osobe kojima postavlja pitanja otvorenog tipa, odnosno pitanja na koja nije dovoljan negativan ili pozitivan odgovor, nego detaljnije objašnjenje.
Na pitanja poput "Zašto pada kiša?" ili "Zašto ribe žive u vodi?" lakše je odgovoriti, iako često izluđuju roditelje, ali postoje i pitanja na koja odrasli ne znaju kako bi odgovorili detetu.
Često se iza njih krije mnogo više od samih reči sadržaja rečenice, odnosno decu zanima nešto mnogo dublje. I upravo je zato važno razumeti šta dete zaista pita.
Neka od takvih pitanja i odgovora na njih donosimo u nastavku.
Kada dete pita mamu ili tatu zašto mora na posao, ne zanima ga spisak razloga odlaska na posao, nego želi da zna zašto ga ostavljate u vrtiću ili kod rodbine i oseća se povređeno.
Dete pre osme godine još ne može razumeti koncept novca i njegove potrebe za život pa mu nemojte objašnjavati da morate raditi kako biste mogli da platite račune ili da kupujete igračke.
Umesto toga, osvestite njegove osećaje i recite mu da i na poslu mislite na njega, da imate njegovu fotografiju uz sebe i da se svaki dan veselite povratku kući.
Nastojte izbeći i rečenice poput onih da biste voleli kada ne biste morali na posao jer to detetu šalje poruku da je posao nešto loše i da je nemoguće pronaći onaj u kojem se uživa.
Ako vas dete pita i zašto, na primer, mama njegovog prijatelja ostaje doma, odgovorite nešto poput: Svaka porodica odlučuje što je najbolje za njih. Ja sam mama, ali volim i svoj posao i ljude s kojima radim...
Foto: Shutterstock
Vremena su se promenila, ali ne i jedna od najčešćih dečjih rečenica kada žele da dobiju neku igračku. Deca su sjajni pregovarači i učiniće sve da vas uvere da im je iz nekog razloga potrebna baš ta i ta igračka ili neki drugi predmet.
Jer to „svi imaju“, što, svakako, nije tačno. Ako pokleknete jednom, dete će to upamtiti i takvi će scenariji biti česti, napose ako vidi kako je lako došlo do željenog predmeta.
Umesto toga na pitanje o tome zašto ono nešto nema ponudite rešenje. Možete mu predložiti da željena igračka ide na spisak rođendanskih ili nekih drugih želja, kao i opciju da predmet kupi od svog džeparca. Ako dete i dalje ne odustaje, jednostavno smirenim tonom recite da je ta tema za sada zatvorena.
Jedna od najosetljivijih tema razgovora s detetom svakako je ona o smrti. Bilo da je dete od nekog drugog uopšte čulo za pojam smrti ili je neko blizak bolestan, ili na samrti, pedagozi se slažu s time da nije dobro tu ozbiljnu tematiku skrivati od deteta, posebno ako je neko u porodice, poput bake ili dede, bolestan.
Dete oseća kada je roditelj zabrinut, a ako mu to ne objasnite, kod njega se može razviti osećaj straha i anksioznosti.
Ali s razgovorom pričekajte sve dok ne budete imali pod kontrolom svoje emocije. Tek tada objasnite šta se događa s nekim članom porodicu ili generalnu temu o tome zašto ljudi umiru. Stručnjaci savetuju da se izbegava biblijska tematika smrti jer ona može dodatno zbuniti dete i dati mu nerealnu sliku.
Takođe, budite spremni i na to da će vas usred ovog razgovora dete pita i hoćete li i vi da umrete.
Foto: Shutterstock
Deca sjajno opažaju svet oko sebe, pa tako i moguće nesuglasice supružnika. Čak i ako mislite da dete ništa ne shvata i da je premalo da biste mu objašnjavali da imate probleme sa supružnikom, to ne može biti dalje od istine.
Napetost između partnera utiče na dinamiku čitave porodice, pa tako i na dete. Ako je reč samo o običnoj nesuglasici kakve doživljava baš svaka veza, objasnite detetu da ste se posvađali jer ste bili umorni, ali da radite na tome da se pomirite i da se ne događa ništa strašno.
Ako je situacija ozbiljnija i govori se i o razvodu, dete to mora da zna jer će to direktno uticati na ostatak njegovog života.
U bilo kojoj situaciji dete mora znati da ono nije krivo za svađu. Zato mu svaki put dajte do znanja koliko ga oboje volite i pokušajte njegovu svakodnevicu da održite što normalnijom, uz objašnjenje toga kako se osećate.
Još jedna škakljiva tema koja je vrlo zanimljiva predškolarcima svakako je reprodukcija.
Budite iskreni, no zavisno o dobu deteta, zadržite se na određenim detaljima. Ako je reč o predškolarcima, pojasnite osnovne stvari, ali ako je reč o deci koja su pred pubertetom, tada i vaš rečnik može biti detaljniji i eksplicitniji.
Štaviše, stručnjaci predlažu da se u tom periodu tokom tog razgovora s detetom držite stručne terminologije.
No što se tiče najmanjih, odgovor može glasiti ovako.
Kada se dvoje ljudi vole, ljube se i grle. Tata daje mami svoje ćelije koje su toliko male da se ne vide golim okom. One se tada spoje s maminim ćelijama i beba počinje rasti u njenom stomaku. Tada je vrlo mala i pliva poput ribice. Kako prolazi vreme, tako postaje sve veća i mamin stomak raste, sve dok beba nije dovoljno velika da izađe van.
O kojem se god pitanju radilo, neka vaši odgovori budu što jednostavniji. Naprosto se prilagodite dobu deteta i njegovom rečniku.
Ako vam postavi neko pitanje van ovih, a na koje ne znate odgovor, nemojte se pretvarati da ga znate. Recite mu da ćete zajedno istražiti tu temu i naći odgovor. Dete treba imati osećaj da vam je ravnopravno u razgovoru.
Pritom budite sigurni u svoj stil roditeljstva i nemojte se upoređivati s drugima. Vi najbolje poznajete svoje dete i svoju situaciju.