Prema podacima OEBS-a, od 2000. godine, Srbiju je napustilo oko 650.000 ljudi, najviše mladih između 15 i 24 godine. Programer Miloš Stepanović napustio je Srbiju sa nepune 23 godine.
Foto: Shutterstock
"Bio sam pred kraj (fakulteta), samo mi je ostao diplomski. Krenuo sam da tražim posao. Video sam šta se nudi, generalno sam bio razočaran načinom kako se dolazi do posla u Srbiji, celim pristupom. I onda je došla ponuda da odradim staž u Belgiji kao programer godinu dana. I tako sam došao u Belgiju", priča za Radio Slobodna Evropa ovaj tridesetpetogodišnjak.
Kaže da mu je prvi osećaj bio da je ušao u sistem koji je vrlo jasan.
"Sve je pod ugovorom. Sa početnom finansijskom injekcijom, koja nije bila nešto značajna, primao sam minimalac, neku stažersku platu, mogao sam da iznajmim sobu, da putujem, da dolazim u Srbiju dva puta godišnje. Jednostavno, imao sam lagodan život, što u Srbiji sa takvom platom nikad ne bih mogao da uradim", kaže Stepanović.
Istraživanje Ministarstva prosvete Vlade Srbije iz 2018. godine među 11.013 studenata, pokazalo je da 25 odsto studenata želi da nastavi školovanje u inostranstvu, a od tog broja njih 66 odsto želi da nastavi tamo život.
Foto: Shutterstock
Tri četvrtine mladih u Srbiji izražava želju ili nameru da emigrira, što stavlja Srbiju na prvo mesto među zemljama u regionu, u kojima takvu želju ima u proseku polovina ispitanika, pokazalo je istraživanje Fondacije "Fridrih Ebert" iz 2018. godine.
Među ispitanicima koji žele da napuste zemlju, jedna petina bi otišla na godinu-dve, dok bi jedna petina u inostranstvu ostala dvadeset godina ili ceo život, pokazalo je istraživanje ove fondacije.
Preciznih podataka koliko državu košta odliv mozgova nema. Prema nekim istraživanjima taj iznos bi mogao da bude do 1,2 milijarde evra godišnje. To je pokazalo istraživanje Instituta za razvoj i inovacije, u kome je navedeno da se najdirektniji troškovi odlaska mladih ogledaju u gubitku uloženih sredstava u obrazovanje.