Naučnici su pronašli novi organ preko kojeg ljudi osećaju bol, što bi moglo da dovede do razvoja novih lekova protiv bolova. Istraživači kažu da su otkrili da su posebne ćelije koje okružuju ćelije nerava za osećaj bola i koje se šire ka spoljnom sloju kože, po svemu sudeći povezane sa osećajem bola.
Foto: Shutterstock
To je, piše Gardijan, otkriće koje ukazuje da se iza uzvika "jao", krije novi organ.
Naučnici kažu da otkriće omogućava novi uvid u bol i da bi to moglo da pomogne da nađu odgovori na dugogodišnje zagonetke.
"Najvažnije pitanje za nas je da li su te ćelije zapravo uzrok za određene vrste hroničnih bolova", rekao je za Gardijan koautor istraživanja, profesor Patrik Ernfors sa Karolinska instituta u Švedskoj.
U tekstu u magazinu "Sajens" istraživači su otkrili kako su ispitivali prirodu ćelija u koži koje su, kako su naveli, u velikoj meri bile zanemarene. U pitanju je vrsta ćelija "švan", koje obmotavaju i ulaze u nervne ćelije kako bi ih održale u životu. Studija je otkrila da "švan" ćelije imaju oblik hobotnice.
Foto: Shutterstock
Nakon što su ispitali tkiva, naučnici su pronašli grupu ćelija ispod spoljnog sloja kože, ali su otkrili i da te ćelije imaju duge produžetke koji se obmotavaju oko završetaka nerava za osećaj bola, koji se produžavaju u epidermis, spoljni sloj kože.
Naučnici su bili iznenađeni otkrićem, jer se dugo verovalo da su završeci neravnih ćelija u epidermisu goli ili da nemaju omotač.
"U oblasti bola govorimo o slobodnim nervnim završecima koji su odgovorni za osećaj bola, ali oni u stvari nisu slobodni", rekao je Ernfors. Najveće otkriće tima naučnika je to da "švan" ćelije mogu da osete bol.
Do otkrića je došlo korišćenjem optogenetike, koja je uključivala genetsko modifikovanje miševa tako da "švan" ćelije u koži njihovih nogu proizvode protein koji može da upija svetlost. Kada je svetlost uperena na ćelije, taj protein se menja utičući na membrane i proizvodeći promenu u električnom punjenju ćelija, drugim rečima, stimulišući ćelije.
Foto: Shutterstock
Kada je svetlost bila uperena na te ćelije, miševi su podizali noge. Takođe su lizali kožu, tresli se i podizali prednje šape u odbrambeni položaj, što pokazuje da su "švan" ćelije prouzrokovale bol.
Što je pulsiranje svetla duže trajalo, broj ispaljivanja obližnjih nervnih ćelija je rastao, što podržava ideju da "švan" ćelije šalju signale mozgu kroz nervne ćelije.
Naučnici smatraju da su ove ćelije važne za osećanje bola, bar kada je reč o mehaničkim povredama i kažu da su u suštini pronašli novi organ za osećaj bola.
"Taj organ je dvoćelijski receptor koji zajedno čine nerv i švan ćelija", objasnio je Ernfors.