Nemoguće je odoleti velikim dečjim očima, slatkim izrazima lica, malim okruglim nosićima i bucmastim obraščićima. Ali, šta je to toliko privlačno što osvaja većinu ljudi što ima dečje lice?
Foto: Shutterstock
Ugledamo li nešto što smatramo slatkim, automatski se stimulira područje u središnjem delu mozga koji se veže uz proces motivacije.
Svako mladunče nas podsvesno podseća na našu decu, stvarnu ili potencijalnu, a to stvara navalu dopamina, istog neurotransmitera koji se oslobađa u fazi zaljubljenosti.
Mozak tada stvara nagrađujući osećaj i čini da želimo još, a emocionalni nadražaj aktiviran slatkoćom podstiče motivaciju za brigom o tom biću.
Ta je reakcija toliko ukorenjena u mozgu da okidač za njenu aktivaciju može biti i neka slatka buba, kao i nežive stvari s istim karakteristikama (primer je automobil Mini Kuper).
Čak i deca koja su tek prohodala prepoznaju šta je slatko, a šta nije. Istraživači su programski obradili fotografije lica i posmatrali dečje reakcije na njih.Tako su i deci slađe okruglije glave, velike oči i bucmasti obrazi.
Foto: Shutterstock
Vezano uz elemente koji podstiču ugođaj u mozgu, mnogima se događa da ugledaju neku životinju koja je toliko slatka da bi je najradije ugrizli od radosti. To se zove agresija slatkoće i čest je fenomen, uzrokovan pokušajima mozga da nadoknadi navalu hemijskih spojeva.
Jednako i kod ljudske dece i životinjskih mladunaca, "kvaka" je u našoj evolucionoj potrebi za brigom i zaštitom sopstvene dece, otkriva istraživanje magazina "How It Works".
Nekoliko je karakteristika koje su zajedničke većini dece sisara. Poznate kao "dečja shema", one podrazumevaju velike oči, okruglu glavu, bucmasto telo i meku kožu, piše Daily Mail.