Momo Kapor bio je poznati srpski slikar, književnik i novinar. Rođen je u Sarajevu i bio je miljenik čitalačke publike širom Jugolavije.
Foto: printscreen
Ono što mu je posebno dobro polazilo za rukom jeste to što je umeo da istakne lepote naše zemlje i neke lepe navike srpskog naroda.
Za razliku od današnje situacije, gde se većina ljudi fokusira na negativne strane života u našoj zemlji i traži način da iz nje glavom bez obzira pobegne u neke razvijenije krajeve, Kapor je uspevao da istakne ono unikatno i toplo što naša zemlja poseduje, a što se ne može naći nigde drugo u svetu. Ili bar ne tako lako.
Ovako je on govorio o lepoti početka jednog sasvim običnog dana u Srbiji:
"Budite se, tako, u nekoj staroj kući u srcu Srbije, usred kakve varošice ili palanke, odlazite u kuhinju kod domaćina, a oni vam iznose nešto tako retko u belom svetu: slatko od trešanja, zamagljenu čašu hladne vode i majušnu čašicu domaće prepečenice. Tako započinje dan u Srbiji... I, gle čuda! Te trešnje, ta mala zlatasta sunca poslužena sa ljubavlju, što se presijavaju u sićušnoj staklenoj činijici, spiraju istog časa gorki ukus promašenosti i uzaludnosti na vašim nepcima."
Svi oni koji su živeli van svoje domovine ili se trenutno nalaze daleko od nje razumeće i osetiti toplinu ovih reči i retkost o kojoj je Momo govorio. Na osećaj razumevanja, pripadanja i takve ušuškanosti ne naiđemo često, a zasigurno se nigde ne osećamo tako lepo kao u domu naše bake, tetke i naravno mame.
Ova poruka služiće i nama koji smo tu. Koji smo odlučili da ostanemo ili spletom okolnosti nismo nigde otišli. Podsetiće nas da u se svakodnevnom životu radije fokusiramo na vedre strane života u Srbiji, pre nego na one manje lepe i ograničavajuće.
Podsetiće nas da budemo zahvalni na svemu što imamo, jer mnogi ljudi traže, a nikad ne nađu nešto tako retko i dragoceno što mi uzimamo zdravo za gotovo.