Ključ dobre komunikacije je u otvorenosti, ali i u granicama. Dobro razmislite pre nego što nešto izgovorite kako vas druga stana može shvatiti i izbegnite nesporazume.
Foto: Shutterstock
Kulturni ljudi dobro znaju da ne treba preći granicu koju uspostavljaju pravila lepog ponašanja i uvek je se drže, zato fraze iz ovog teksta nikada neće izgovoriti.
Kada je neko u određenoj situaciji koja mu ne donosi zadovoljstvo, nikako nije lepo da mu stajemo na muku. Čak i kada su zaista upozoravale da će rasplet događaja biti baš takav kakav jeste, kulturne osobe nikada neće upirati prstom u tu činjenicu.
Previše ti uz opisne prideve u razgovoru stvara osećaj napada kod druge strane. Ako želite da ukažete osobi na neke greške i stvari koje bi trebalo da promeni, uvek je bolje reći ih kao mišljenje, na primer: Mislim da bi trebalo da.
Na taj način poruka postaje mnogo blaža i veća je verovatnoća da će je sagovornik primiti sa željom da o njoj zaista razmisli i uvaži je.
Ovakva konstrukcija nikako ne može naići na lep odgovor. Ukoliko želite da skrenete pažnju na neko ponašanje koje smatrate lošim, postoje lepi načini da to kažete. Ovako, uz poređenje i uzdizanje sebe, jer vi nešto niste, a druga strana jeste, ne postoji način da se razgovor lepo završi.
Kada sagovornik istakne da za njega neka opcija nije rešenje, suvišno je da pravite paralele sa sobom i svojim životom. To što neko ne želi da rodi troje dece, da živi na nekom mestu, radi u firmi koju smatra lošom, njegovo je pravo i kulturni ljudi će ukoliko sagovornik o tome želi da razgovara na lepši način otvoriti ovakve teme.