Ove zanimljivosti o ljudskom mozgu sigurno niste znali

Ove zanimljivosti o ljudskom mozgu sigurno niste znali

Ljudski mozak pun je misterija, koje i dan danas iznenađuju naučnike, ali i same ljude.

Stalno menjamo svoje uspomene

Ljudi uspomene najčešće vide kao kratke filmove ili videa, ali svaki put kad ih se setimo, sećanja na minule događaje pomalo se promene. Na sadržaj uspomena utiču i događaji koji su se nedavno odvili, pa nije neobično da u nekom trenutku mozak sam spoji neke detalje nejasnog sećanja i dopuni ih onima iz događaja koji ste nedavno doživeli.

Možemo da imamo samo ograničeni broj prijatelja

Psiholozi i sociolozi otkrili su nešto što nazivaju Danbarov broj, koji označava maksimalan broj ljudi s kojima neko može da održava bliske odnose. Drugim rečima, iako možda imate stotine i hiljade prijatelja na Fejsbuku, smisleno komunicirate s njih tek 50 do 200.

Srećniji smo kad smo zauzeti

Zamislite da ste na aerodromu i morate da pokupite svoj prtljag. U 10 minuta stigli ste do mesta gde se nalazi prtljag i pokupili svoj. U drugom slučaju, otkrili ste prečicu i do prtljaga ste stigli za 2 minuta, ali da biste dobili svoj morate da čekate preostalih 8 minuta. U oba slučaja do prtljaga vam je trebalo 10 minuta, međutim, u drugom ste scenariju verovatno bili nestrpljiviji i nezadovoljniji. To je zato što ljudski mozak mrzi kada mu je dosadno i kad ne radi ništa, stoga mu je draže da bude zauzet, a za svaki odrađeni zadatak nagrađuje nas hormonom sreće, dopaminom.

Odjednom možemo zapamtiti samo 3 ili 4 stvari

Studije su pokazale da ljudski mozak može zapamtiti tek 3 ili 4 informacije odjednom. Te, pak, informacije pamti samo 20 ili 30 sekundi, a nakon toga to zaboravi, osim ako se konstantno ne podseća na to. Činjenica da možemo zapamtiti tri do četiri informacije odjednom objašnjava i zašto se toliko stvari nalazi upravo u takvim nizovima, na primer brojevima na bankovnim karticama ili brojevima telefona.

Naša vizualna percepcija stvari razlikuje se od onoga kako one stvarno izgledaju

Ljudski mozak stalno procesuira informacije, analizira vizualne slike i interpretira ih u formi koja nam je prihvatljiva. Na primer, činjenica da brzo čitamo neki tekst leži u tome što ga zapravo ne čitamo. Jednostavno, primetimo prvo i poslednje slovo svake reči i intuitivno popunimo ostatak, jer se prisetimo svojih prošlih sličnih radnji.

Zamišljeni smo oko 30 odsto svog vremena

Zamislite da proučavate neki važan dokument i odjednom shvatite da istu rečenicu čitate već treći put. Umesto da analizira tekst, vaš je mozak odlutao. Naučnici s Univerziteta u Kaliforniji kažu da svakodnevno oko 30 odsto vremena provedemo zamišljeni. Ponekad se taj postotak penje i na 70 odsto, na primer, kada putujemo. Osim toga, istraživanja su pokazala da su zamišljeni ljudi kreativniji i bolji u rešavanju problema i stresnih situacija.

Tri stvari ne možemo ignorisati: Hranu, seks i opasnost

Te stvari u mozgu posledica su "drevnog mozga", dela koji je zaslužan za preživljavanje. Njihova je funkcija konstantno skeniranje okoline i odgovaranje na tri pitanja. Hrana, seks i opasnost i dalje su temelji našeg opstanka, pa stoga na to uvek obraćamo pažnju.

Treba nam što više izbora

Naučnici su u nedavnoj studiji postavili dva stola u supermarketu. Na jedan su stavili 6 tegli džema, a na drugi 24. 60 odsto kupaca zaustavilo se i probalo džemove na drugom stolu, ali kada je trebalo kupiti džem, otišli su do stola broj dva, koji se pokazao četiri puta popularnijim. To se dogodilo zato što se mozak može usredsrediti na 3-4 informacije odjednom, pa je konačna odluka lakša kad je broj opcija određen. Ipak, i dalje žudimo za raznolikošću i volimo da gledamo široke izbore različitih proizvoda, te su kupci zato češće odlazili do stola s 24 vrste džema.

Većina odluka je nesvesna

Volimo da verujemo da pomno planiramo većinu svojih odluka, ali zapravo 60-80 odsto naših svakodnevnih odluka napravimo podsvesno. Kako bi nas zaštitio od iscrpljenosti, jedan deo svakodnevnih radnji naš mozak šalje u podsvest. Na primer, uzimanje ključeva od stana, gašenje svetla, zatvaranje ulaznih vrata, radnje su koje obavljamo automatski.

Multitasking ne postoji

Studije pokazuju da možemo obavljati samo jednu kognitivnu aktivnost odjednom. Probajte da čitate i pričate ili pišete pismo dok slušate audioknjigu. Najverovatnije nećete uspeti ni u jednoj od navedenih radnji, jer se mozak ne može usredsrediti na dve simultane radnje. Ipak, postoji i izuzetak. Ako je druga aktivnost čisto fizička i automatska, tada je moguće kombinovati dve radnje. Možete pričati telefonom i hodati.