Biti ljubazan i fer prema drugima je vrlina. Jednako je pohvalno i pomoći ljudima s nekim problemom, tražili ili ne tražili oni to od vas.
Foto:Shutterstock
Ipak, mnogi od vas preteruju u svojoj želji, pa umete da previše udovoljavate drugima, a to ponekad radite i na svoju štetu.
Ako vi spadate u ovakve osobe, savetujemo vam da pronađete adekvatan balans između udovoljavanja drugima i brige za sebe, a u narednim redovima ćemo vam otkriti neke trikove koji vam mogu pomoći da to i ostvarite.
Da li to radite jer vas to čini srećnim i zadovoljnim ili zato što mislite da će ljudi imati lošije mišljenje o vama ako se uvek ne povinujete njihovim željama? Prvi razlog nije sporan. Drugi, međutim, otkriva vašu nesigurnost i nedostatak karaktera.
Kada treba da odlučite da li da pomognete nekome, relevantno pitanje nije da li vas je taj neko zamolio, već da li je ono što on traži od vas u skladu sa vašim najdubljim vrednostima.
Reći „ne“ na zahteve drugih nije nepristojno, posebno kada su oni nerazumni. Ipak, mnogi se plaše da izgovore ovu jednostavnu reč, verujući da će izgledati kao negativac u svom okruženju.
To je pogrešno razmišljanje iz više razloga. Kao prvo, uopšte ne bi trebalo da vam bude prioritet mišljenje okoline o svakom vašem postupku.
Takođe nije nužno tačno da će vas ljudi više voleti ako im stalno udovoljavate, štaviše velike su šanse da će oni izgubiti poštovanje prema vama.
Foto:Shutterstock
Nije neophodno da se izvinjavate drugima zato što niste prihvatili njihov zahtev, a ni da se pravdate. Tako ćete im staviti do znanja da je njihov zahtev preteran i da ne mogu uvek da vas iskorišćavaju za svoje prohteve.