Izdvajamo najslavnije bitke srpske vojske

U Srbiji je danas Dan Vojske Srbije, u znak sećanja na podizanje Drugog srpskog ustanka, na Cveti, 1815. godine u Takovu kao odgovor na viševekovnu nasilnu vladavinu Otomanskog carstva.

 Foto: Wikipedia

Tim povodom podsećamo na sve najslavnije bitke u kojima je srpska vojska pokazala hrabrost, junaštvo i želju za slobodom. U svakoj bitki srpska je vojska gubila život, a pojedine su ostavile dubok trag u istoriji. 

Kada je reč o Drugom srpskom ustanku on se smatra prekretnicom u stvaranju moderne Kneževine Srbije i vojske, ali i jednom od brojnih najslavnijih bitki u istoriji sprske vojske.

 Foto: Wikipedia

Neke bitke su dobili, neke su gubili, a iz  svake su se rađali mitovi i imena velikih Srba. U vojničkom smislu Drugi srpski ustanak razlikovao se od Prvog srpskog ustanka u samom intenzitetu borbi i to uz minimlno prolivanje krvi i gubitka vojnika, minimalne ratne operacije kao i minimalne štete, s obzirom na to da je ustanak vođen protiv vlasti.

Ukoliko se vratimo nekoliko vekova unazad i prisetimo se Bitke kod Velbužda koja se odigrala  subotu 28. jula 1330. godine između trupa kraljevine Srbije predvođenih kraljem Stefanom i njegovim sinom mladim kraljem Dušanom sa jedne i trupa carevine Bugarske predvođenih carem Mihajlom III Šišmanom (1323—1330) sa druge strane, prisetićemo se činjenice da je Srbija zahvaljujući svojoj vojsci pobedom postigla mnogo.

 Foto: Wikipedia

Još jedan sukob između Srba i Turaka je bitka na reci Marici, a  predstavlja početak osmanlijskih osvajanja teritorija kojima je vladao srpski car Dušan.

Bitka se desila u petak 26. septembra 1371. godine i to  između snaga Osmanskog carstva pod vođstvom rumelijskog beglerbega Lala-Šahina i srpskih snaga koje su brojale oko 60.000 ljudi. 

Ova bitka je kasnije dobila naziv i Marička bitka jer se odigrala na reci Marici, ali prema pisanju nekih istoričara bitka se odigrala kod Černomena, danas grčki Ormenio u oblasti Evros, na polju koje Turci navodno dan danas zovu Sirf sindigi. 

 Foto: Koreni.rs

Jedna od najupečatljivijih borbi Srba i Turaka jeste i Kosovska bitka za koju je svaki Srbin zasigurno čuo, a cilj bitke bio je da se barem privremeno zaustavi Osmansko širenje u Evropi.

Boj na Kosovu, ili kako se još naziva  Vidovdanska bitka, vođena je  15. juna  1389. godine na hrišćanski praznik Vidovdan, nedaleko od Prištine, između srpskih i osmanskih  snaga.

 Foto: Wikipedia

Srpske snage je tada predvodio knez Lazar Hrebeljanović i među njima su bile i snage njegovih srodnika i saveznika, dok se na čelu turske vojske nalazio sultan Murat I sa sinovima Jakubom i Bajazitom.

Isprva, srpske snage potisnule su  protivnika, a Miloš Obilić  uspeo je da ubije sultana Murata. Njegov sin Bajazit je posle toga konsolidovao svoje redove i krene u protiv napad u kome je zarobljen knez Lazar. On je po njegovom naređenju pogubljen, posle čega se osmanska vojska povukla sa bojišta i napustila Srbiju. Neki izvori beleže srpsku  pobedu, a tek kasnije  u 15. veku  javljaju se navodi o nerešenom ishodu i srpskom porazu. Zbog toga se i danas smatra da je sama bitka završena najverovatnije srpskom pobedom ili eventualno nerešeno, ali ona po svojim dalekosežnim posledicama predstavlja otomansku pobedu.